Мирослав Лукић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м испвака |
м исправка уочених грешака |
||
Ред 25:
Покренуо је ''Пишчева издања'' у којима је објавио низ својих књига, као и на десетине књига других српских, румунских и руских аутора. Саставио је антологију српске поезије 20. века „Несебичан музеј“ (1998, 2000, 2002, 2006),<ref>[http://www.nesebicanmuzej.blogspot.com Несебичан музеј], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> а такође је писао критике у београдском књижевном часопису ''Савременик'' деведесетих година [[20. век]]а. Лукић је већ годинама сарадник пожаревачког књижевног часописа „Браничево“.<ref>[http://edicijabranicevo.blogspot.com/ Едиција БРАНИЧЕВО], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
Средином [[2000]]. године је покренуо књижевне часописе ''Заветине'', ''Дрво живота'' и ''Уметност махагонија''. Уређивао је (у
Лукић је своја сабрана дела објавио у три наврата. Први пут у октобру [[2002]]. године под насловом „Уметност махагонија“ (32 наслова у 35 књига). Други пут крајем [[2003]]. под насловом ЦД „Архив трговаца светлошћу :Прототип Опуса“ (41 наслков). Трећи пут крајем [[2006]]. године под насловом ЦД „Вечити чудесни коренови“ (у 22 тома). Прво издање сабраних радова М. Л. је изашло као пилот-издање, а друга два издање као [[компакт-диск]], на коме је објављен и зборник радова.
| |||