Станислав Бинички — разлика између измена

'''Станислав Бинички''' ([[Јасика (Крушевац)|Јасика]], [[27. јул]] [[1872]] — [[Београд]], [[15. фебруар]] [[1942]]) је био познати [[Срби|српски]] [[композитор]], [[диригент]] и [[педагогија|педагог]]. Сматран је највећим представником српске [[Класична музика|класичне музике]].

 

Прва музичка знања стекао је од [[Стеван Стојановић Мокрањац|Стевана Мокрањца]] и [[Јосиф Маринковић|Јосифа Маринковића]], певајући у хору Обилић. За време студија на Филозофском факултету у Београду оснива ''Академско музичко друштво''. Затим, после једногодишњег рада у гимназији у Лесковцу одлази у Минхен, где, између [[1895]]. и [[1899]]. године, студира композицију и соло певање. Након завршених студија, вратио се у Београд, где је учествовао у развоју музичке и педагошке делатности. Постаје војни капелник и оснива први симфонијски ''[[Београдски војни оркестар]]'', а 1904. и ''Музику краљеве гарде'' којом диригује до 1920. Заједно са Мокрањцем и [[Коста Манојловић|К. Манојловићем]] оснива Српску музичку школу. Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је и [[1920]]. године основао Оперу, чији је први диригент и директор био.<ref>Ко је ко у Југославији, Југословенски годишњак, 1928, Београд ([http://www.unilib.bg.ac.rs/repozitorijum/ostalo/digi/ko_je_ko/kojeko01-34.pdf дигитализовано - Универзитетска библиотека у Београду]), стр. 16</ref>