Отворите главни мени

Промене

4 бајта додата ,  пре 3 године
нема резимеа измене
{{bez_izvora}}
'''Роњење''' је данас један од [[спорт]]ова који се најбрже шири [[свет]]ом, а одувек је постојала човекова жеља да се спусти испод површине [[Море|мора]], [[Језеро|језера]], било у сврху спасавања, [[лов]]а, рекреације или у војне сврхе.
 
== Историја роњења ==
Роњење је такође било мотивисано војним разлозима, те су тако рониоци [[Александар Велики|Александра Великог]] у луци [[Тир]] након опсаде [[332. п. н. е.]] уклањали препреке.
 
Најважнији посао ронилаца у прошлости био је спасавање терета с потонулих бродова и о томе постоје писани подаци. Већ током првог века п. н. е., посао је био тако добро организован и рониоци су били сврстани у платне разреде по којима су разлике у накнадама зависиле о дубини роњења. Ронило се искључиво на дах, а обука је започињала још у детињству. Камење се употребљавало уместо тега, ронилац би био везан конопцима, аи урањаоронио би до 31дубине метарод испод31 површинеметра.
[[Датотека:Diving bell noaa.jpg|мини|Ронилац из 16. века]]
С временом су људи тражили на који би начин могли остати што дуже испод површине, па се у почетку почело служити [[Трстика|трстиком]], а крајем [[16. век]]а направљен је први велики корак и изумљено је ронилачко звоно с отвореним дном, које се спуштало утезима вертикално у воду, омогућивши да ваздух остане заробљен унутар зидова звона. Први подаци о таквом звону датирају из [[1531]]. године.
 
Осамдесетих година [[17. век]]а [[Сједињене Америчке Државе|Американац]] Вилијам Фипс употребљавао је систем звона „мајка и кћи“, која су рониоцима омогућавала приступ према неколико извора ваздуха, а године [[1690]]. [[Енглези|енглески]] [[астроном]] [[Едмунд Халеј|Едмонд Халеј]] дизајнираоконструисао је компликованкомпликовани систем покоји којемомогућава да се количина ваздуха у звону надопуњаваладопуњава тако што је довод ваздуха био повезан мањим звонима, која су била смештена ниже од њега. Када је систем био намештен, отварао би се вентил на посуди и виши је [[притисак]] који је деловао на посуду (због веће дубине) терао свежи [[ваздух]] према ронилачком звону. Халеј је, заједно са још четворицом, провео сат и по на дубини од 18 метара у реци [[Темза|Темзи]], приказујући делотворност свог изума.
 
Енглез Џон Летбриџ је [[1715]]. године развио „ронилачку омотницу“ у којој је ронилац боравио унутар „бачве ваздуха“, омотане кожом, са стакленим отвором за гледање и двама отворима за руке са водоотпорним рукавицама. Летбриџ је писао да је са његовом опремом било могуће радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минута. Ипак је та ронилачка опрема имала иста ограничења као и ронилачко звоно, није било могуће маневрисање и недостајала је могућност контунуираног довода свежег ваздуха.