Лика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 50:
Турски продори на ово подручје почињу након пада [[Босна|Босне]] ([[1463]]), да би кулминирали [[Битка на Крбавском пољу|Крбавском битком]] [[1493]]. године, у којој је уништена хрватска феудална војска. Између [[1522]]. и [[1524]]. турска војска заузима читаво подручје Лике, с изузетком Гацке долине и Бриња. Старосједилачко хрватско становништво тада готово у потпуности нестаје, а на њихово мјесто досељавају се православни Срби из других српских подручја, углавном из Босне, тако је у Лици знатно повећан број Срба (које су називали „Власима“, тако су Србе називали Турци што се је до данас одржало) те мањи број Хрвата који су прихватили [[ислам]]ску вјеру. Турци су за овај простор [[1580]]. основали [[Крчко—лички санџак|Лички (Крчки) санџак]] са сједиштем у [[Книн]]у и главним личким упориштем на Удбини. Такво стање је потрајало све до великог [[Велики турски рат|аустријско-турског рата]] ([[1683]]-[[1699]]) у којем је под водством свештеника [[Марко Месић (војник)|Марка Месића]] ослобођена читава Лика осим Личког Поуња.
 
Након протјеривања Турака, [[Хабзбуршка монархија]] ју је ставила под непосредну власт своје дворске Коморе, а затим [[1714]]. године под управу [[Карловац|Карловачког]] генералата. Тако је Лика дошла у састав [[Војна крајина|Војне крајине]] у чијем ће саставу остати све до њезиногњеног укидања [[1881]]. године.
 
Како је Лика ослобођена од Турака у њој је било доста Срба досељених за турског времена. Сад се у Лику досељавају и Срби из Далмације, а многи који су раније пребјегли испред Турака на сјевер поновно се враћају у старе насеобине. Тако Срби из околине Оточца насељавају Вребац и комић. Пресељеници из Брлога сада насељавају Пећане и Јошан. Једна група српских породица сели се из прокика у Западној Лици у Мутилић на Удбини. Срби из Далмације насељавају Зрмању, Грачац и Медак. Мјеста у Крбави насељавају Срби из [[Купрес]]а, [[Босанско Грахово|Грахова]] и [[Кнезпоље|Кнезпоља]]. [[Велика Попина|Велику Попину]] и [[Мазин]] насељавају Срби из [[Книнска Крајина|Книнске крајине]] у [[Далмација|Далмацији]]. У [[Брувно]] се преселила једна група породица из [[Дивосело|Дивосела]] и околине Госпића. [[Манојло Грбић]] помиње докуменат из ког се види како [[Јурај Крижанић]], повјереник карловачког генерала за Лику дозвољава косињском кнезу [[Вукашин Милеуснић|Вукашину Милеуснићу]] да се са 40 српских кућа пресели у [[Широка Кула|Широку Кулу]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лика