Камило Хосе Села — разлика између измена

| награде = [[Датотека:Nobel_prize_medalNobel prize medal.svg|20п]] [[Нобелова награда за књижевност]] <br /> [[Датотека:Medal of the Miguel de Cervantes Prize.svg|20п]] [[Награда Мигел де Сервантес]] <br /> [[Датотека:Emblem_of_the_Prince_of_Asturias_FoundationEmblem of the Prince of Asturias Foundation.svg|20п]] [[Принц од Астурије]] <br />

Камило Хосе Села (11. мај 1916 - 17. јануар 2002) рођен је у [[Ирија Флавија|Ирији Флавији]] (Падрон, [[Галиција (Шпанија)|Галиција]], Шпанија). Пре него што је постао професионални писац, Села је похађао Универзитет у Мадриду где је кратко студирао [[право]]. Такође се борио и у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]] на Франковој страни, док га није ранила граната па се његова војна служба морала завршити.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/101160/Camilo-Jose-Cela Учешће у рату]</ref> Након рата Села се посветио новинарском раду, а радио је и неколико послова [[Бирократија|бирократске]] природе, укључујући цензорисање, због чега је касније био критикован. Године 1944. оженио се са Росарио Конде Пикавеом с којом је 1946. добио сина Камила Хосеа Селу Кондеа који је такође писац. Године 1991. Села се оженио по други пут, са Марином Кастањо.<ref>[http://www.theguardian.com/news/2002/jan/18/guardianobituaries.books Живот Камила Хосеа Селе; Брак;]</ref>

„Породица Пасквала Дуартеа“ ({{јез-шп|La familia de Pascual Duarte}}) је Селин први [[роман]]. Роман је од посебне важности зато што је значајно утицао на то у ком ће се смеру развијати послератни шпански роман.<ref>[http://cvc.cervantes.es/actcult/cela/default.htm Селини књижевни почеци]</ref> То је једина његова књига преведена на српскохрватски језик. Објављена је у Загребу, у преводу Јосипа Табака, под насловом “Пасквал Дуарте и његови злочини”, у издању Матице хрватске из 1964. године. Села је овај роман објавио 1942, у својој двадесет шестој години, и сматра се да је њиме дао нови живот шпанској књижевности. Овим делом је стекао престиж међу европским књижевницима. Доживео је успех и код критичара и код публике.

Његово најпознатије дело „Кошница“ ({{јез-шп| La Colmena}}) објављено је 1951. године. Необичне хронологије и с великим бројем ликова (више од триста), дело на иновативан начин говори о послератном [[Мадрид]]у. Ово је Селин први роман који прихвата ону струју шпанске књижевне традиције што полази од Лопеове Фуентеовехуне ({{јез-шп| Lope de Vega "Fuenteovejuna"}}), чија је главна одлика колективни јунак. У ствари, реч је о једном веома амбициозном делу, чији је наслов само друго име за [[Мадрид]] из времена одмах после грађанског рата, док је још трајао [[Други светски рат]]. Кошница је галерија ликова, најразличитијих типова, пореклом из разних друштвених слојева, који су сви, међутим, јадници, понижени и увређени, предани својим ситним пословима, прљавим сплеткама, просјачењу, зеленашењу, опхрвани свим могућим несрећама и невољама, али такав живот прихватају са потпуном природношћу; како би све то успео да обухвати на три стотине страница, аутор исписује одвојена, кратка, и на први поглед неповезана поглавља. <ref name="automatski generisano1">http://polja.rs/polja425/425-1.htm Биографија Камила Хосеа Селе - Александра Манчић</ref> Она је, као таква, учврстила Селин углед код критике и публике. На његов стил је утицао шпански реализам, посебно [[Мигел де Сервантес]] и Бенито Перес Галдос, као и савремени [[Енглеска|енглески]] и [[Француска|француски]] аутори као што су Џојс и [[Жан Пол Сартр|Сартр]]. Селин типични стил - [[Сарказам|саркастични]], често [[Groteska|гротескни]] облик [[РеализамRealizam (književnost)|реализма]], одражава се у „Кошници“.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/101160/Camilo-Jose-Cela Камило Хосе Села - Кошница]</ref> Требало би нагласити и да је ово, као и нека друга Селина дела, прво објављено у [[Аргентина|Аргентини]] зато што је Франкова влада, повезана с [[Католичка црква|Римокатоличком Црквом]], његова дела забранила због неморалности садржаја све док Мануел Фрага Ирибарне, министар информација и туризма франкистичке владе, није лично одобрио његово штампање.<ref>[http://www.trablmejker.com/emisije.php?em=44&ep=2229 Забрана објављивања Селиног дела]</ref>

Селина моћ запажања и одличног описивања присутна је и у његовим путописима, заснованим на његовим путовањима кроз руралне делове Шпаније и [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Његови најпознатији путописи су „Пут у Алкарију“ ({{јез-шп|Viaje a la Alcarría}}) из 1948. године, затим „Од Миња до Бидесоара“ ({{јез-шп|Del Miño al Bidasoa}}) из 1952. и дело „Јевреји, Мавари и хришћани“ ({{јез-шп|Judíos, moros y cristianos}}) из 1956. године. Међу његовим бројним кратким [[Приповетка|приповеткама]] је и „Ови облаци који пролазе“ ({{јез-шп|Esas nubes que pasan}}), затим четири дела која се налазе у колекцији „Ветрењача и друге кратке приче“ ({{јез-шп|El molino de viento y otras novelas cortas}}). Села је такође писао есеје, поезију и мемоаре. У позним годинама је често гостовао у телевизијским емисијама. Године 1955. преселио се на [[Мајорка|Мајорку]], где је годину дана касније основао веома цењен часопис {{јез-шп|Papeles de Son Armadans}}. Године 1968. објавио је свој велики речник под називом {{јез-шп|Diccionario secreto}} који представља компилацију необјављених, али добро познатих речи и фраза. <ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/101160/Camilo-Jose-Cela Нека Селина дела]</ref>

Добио је награду [[Принц од Астурије|„Принц од Астурије“]] за универзални допринос уметности. Године 1995. добио је и [[Награду Сервантес]], највећу награду за књижевност на шпанском језику, коју је Села највише прижељкивао, можда зато што му је најдуже измицала.<ref>[http://www.donquijote.org/culture/spain/literature/cela.asp Принц од Астуријаса]</ref>

Села је предложио да би мета режима требало да буде Педро Лаин Ентралго, водећи интелектуалац, на основу тога што је био слабији карактер од осталих анти-франкиста. Извештај показује да је прихваћен Селин савет и да је за његово спровођење остављено 20 милиона [[шпанска пезета|пезета]]. Али, званични докази да је план спроведен не постоје.<ref>[http://www.theguardian.com/world/2004/sep/25/books.spain Франков режим и Села]</ref>

Својим делом „Породица Пасквала Дуартеа“ започео је нови, наративни стил у књижевности који се назива [[тремендизам]] ({{јез-шп|tremendo}} – ужасан, страшан), који осликава реалност у свој њеној сировости. <ref>[http://www.biografica.info/biografia-de-cela-camilo-jose-504 Тремендизам]</ref> Овај стил је у будућности утицао на многе шпанске писце.

Роман Христос против Аризоне се издваја по томе што се у њему налази много, ако не све, од онога што је читалац научио да препозна као Селу. Овде је прочишћено и сконцентрисано све оно што је суштинска одлика Селиног стила. Сматра се једним од најпознатијих Селиних дела. Неуморан дух шпанског нобеловца који је за живота основано сматран једним од најдаровитијих и најснажнијих писаца савремене Европе, у овом делу поприма најексперименталнији облик. У роману се саопштавају догађаји код ОК корала из 1881. године, кад се одиграо гласовити обрачун у којем су учествовали Вајат Ерп, [[Док Холидеј]] и други. Али, причу у једном даху и у једној јединој реченици, као бесконачни монолог, прича извесни Вендел Ливерпул Еспана, необразовани лик, незаконити син проститутке, и то, разумљиво, из сопствене перспективе. Тако настаје беспоштедна и гротескна повест која слика амерички Југ, проткана скатолошким и грубим сексуалним призорима, расистичким елементима и убиствима, а пишчева имагинација, у дивљој приповедачкој структури која непрекидно надилази себе, стилистички инвентивна, нема граница. <ref>[http://klubglasnik.blogspot.com/2013/01/blog-post_2491.html Христос против Аризоне]</ref>

Камило Хосе Села је преминуо 17. јанура 2002. године у 8 сати ујутру у једној болници у Мадриду у својој 85. години. Смрт је наступила као последица кардиореспираторне болести у завршној фази. Специјалиста је објаснио да је Села неко време боловао од опструктивне болести плућа као и [[Кардиомиопатија|кардиомиопатије]] што му је проузроковало акутни [[едем плућа]]. Директор клинике у којој је Села преминуо навео је да Села није ни био свестан озбиљности свог стања и да је у среду, дан пре смрти, последњи пут могао да прича пре него што је упао у [[Кома|кому]]. Његове последње речи које је изговорио док је био још у свесном стању су: „Марина, волим те. Живела Ирија Флавија!“<ref>[http://buscador.emol.com/emol/Iria+Flavia Последње речи Камила Хосеа Селе]</ref> Озбиљност ситуације доказује и податак да Села није могао да превазиђе компликације иако је већ пет година носио [[пејсмејкер]]. На крају је ипак поклекао и преминуо од срчане инсуфицијенције. <ref>[http://cultura.elpais.com/cultura/2002/01/17/actualidad/1011222001_850215.html Смрт Камила Хосеа Селе]</ref>