Коста Алковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 18:
'''Костантин Коста Алковић''' је био физичар, професор физике и механике од 1863. до 1892. на београдској Великој школи, државни саветник и министар грађевина.
 
== Биографија ==
 
Константин Коста Алковић рођен је у [[Београд]]у [[1834.]]. Био је професор физике и механике у [[Лицеј]]у и [[Велика школа|Великој школи]] (од [[1862.]]. суплепент, а професор од 26. септембра [[1863]]. до [[1893.]].), декан Техничког одсека Велике школе ([[1868.]].), ректор Велике школе ([[1885/1886]];[[1891/92]]), редовни члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], почасни члан Српске Краљевске академије ([[1892]]), министар грађевина Србије (од 9. августа [[1891.]]. до 8. марта 1893.), заступник Министра просвете и црквених послова (од 26. децембра [[1892.]]. до 4. јануара 1893.). Добио је државну стипендију после завршенога Лицеја на Политехничком институту у [[Беч]]у. Дипломирао је [[1859.]]. математику, физику, механику и практичну геометрију на бечкој политехници. По повратку у Србију 1862. постављен је за суплента упражњене катедре физике на Лицеју, а 1863. постављен је за једног од десет професора физике на Великој школи. Поред физике предавао је механику, а од исте године предавао је и елементе метеорологије и физичке географије на Војној академији. У току свог рада био је и директор физичког кабинета.
== Каријера ==
 
Коста Алковић није писао уџбенике, ни научне радове, али је ипак пратио научна и техничка достигнућа и настојао да физички кабинет унапреди корисном литературом. Од [[1863.]]. до 1892. је био професор физике на београдској Великој Школи. Од 1893. његов рад су наставили његови ученици и колеге [[Ђорђе Станојевић]] и [[Милан Недељковић]]. Као министар грађевина од 21. августа 1892. до 20. марта [[1893]]. у влади [[Јован Авакумовић|Јована Авакумовића]] је одликован Оредном [[Свети Сава|Светог Саве]] првог реда. Касније је био и саветник у српској влади. Одликован је за учешчће у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турским ратовима]] 1876—1878. Од 25. јануара/7. фебруара [[1870.]]. је био редовни члан Српског ученог друштва и обављао је функцију секретара Одбора за науке природне и математичке 1879/1880. Од 15/27. новембра 1892. је био почасни члан Српске краљевске академије.
 
== Извори ==