Токугава Јошинобу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 29:
Период Ииеве доминације Токугава владе обележена је разним политичким превирањима и сплеткама. Након што је Ии убијен 1860. године, Јошинобу је враћен на позицију управитеља породице Хитоцубаши и 1862. године бива номинован да буде једна врста шогуновог старатеља (шогун кокен-шоку).<ref>Murray, ''Japan''. pp. 362; Kobiyama, ''Matsudaira Katamori no shōgai''. pp. 75; Bolitho, ''Collapse of the Tokugawa Bakufu''. pp. 9.</ref> У исто време двоје најближих савезника [[Мацудаира Јошинага]] и [[Мацудаира Катамори]], добили су високе позиције у влади. Први је постао шеф политичких послова<ref>{{harvnb|Kobiyama||pp=75}}</ref>, док је други постао нека врста чувара (градоначелника) града [[Кјото|Кјота]] (Кјото шугошоку).<ref>{{harvnb|Takano||pp=132–133}}</ref> Њих двоје и Јошинобу предузеће значајне кораке да смире политичке немире у Кјоту, сакупљајући што је више могуће савезника како би обуздали снаге побуњеничког [[Чошу (феудална област)|округа Чошу]]. Они су били кључни људи у политичкој партији кобу-гаттаи која се залагала за помирење између шогуната и царског двора.<ref>Kobiyama. pp. 84–87; Totman. pp. 45; Takano. pp. 20.</ref>
 
Године 1864, Јошинобу, као командант снага одбране царске палате, одбио је снаге [[Чошу (феудална област)|Чошу]] војске у њиховом нападу који ће касније остати познат као [[Кинмон инцидент]]. Ова победа је добијена захваљујући снагама области [[Аизу]] и [[Сацума (феудална област)|Сацума]], које су допринели у одбрани капије.<ref>See ''Japan 1853–1864, Or, Genji Yume Monogatari'', trans. by Ernest Mason Satow. (Tokyo: Naigai Shuppan Kyokai), for more.</ref>
 
== Шогун (1866) ==
Ред 45:
Јошинобу даје оставку 9. новембра 1867. године (званично десет дана касније) уступајући владајућу позицију цару.<ref>{{harvnb|Takano||pp=256}}</ref>Одмах након тога прелази из [[Кјото|Кјота]] за [[Осака|Осаку]], али области Сацума и Чошу које јесу подржавале да нову владу чине неки од даимјоа, противиле су се идеји да Јошинобу буде њихов вођа.<ref name="b96"/> Због тога тајно прибављају едикт од цара који наређује смењивање Јошинобуа силом (који ће се касније испоставити лажним)<ref>Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. pp. 7–9.</ref> регрутовајући велики број војске Сацуме и Чошуа за Кјото.<ref name="b97">{{harvnb|Beasley||pp=97}}</ref>Због тога је Јошинобу морао лично да оде до царског двора где су му ипак скинуте све титуле и поседства<ref>Beasley. pp. 97; Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. pp. 148-151.</ref> без обзира што Јошинобу није испољавао ништа што би се могло класификовати као агресивно или побуњенички. Сви који су били против тога нису ни присуствовали овом догађају.<ref name="b97" /> Јошинобу се противио оваквом третману улажући писмо протеста царском двору<ref>Totman. pp. 416. For a copy of the original text of the message, see Yamakawa. pp. 89–90.</ref> коју је требао однети његова фракција, снаге бившег бакуфуа, до двора.<ref>{{harvnb|Totman||pp=417}}</ref>
 
Када је та војска дошла до врата Кјота, снаге [[Сацума (феудална област)|Сацума]] и [[Чошу (феудална област)|Чошуа]] су им одбили улазак нападајући их, што доводи до битке на Тоба-Фушими, прве у тз. [[Бошин рат]]у.<ref>Sasaki. pp. 23–24; Bolitho. pp. 420–422.</ref> Мада је Токугавина војска имала предност у броју, Јошинобу је напустио своју војску и усред борбе побегао за Едо, када је схватио да је супротна страна подигла царски банер.<ref>{{harvnb|Kobiyama||pp=124}}</ref> У Еду, покоравајући се царевој вољи, мирно предаје Едо замак 11. априла у руке противничке војске<ref>{{harvnb|Takano||pp=267}}</ref><ref>{{Cite book|title=Tokyo, an administrative perspective|url=http://books.google.com/books?id=DoBzAAAAIAAJ|accessdate=9 April 2011|year=1958|publisher=Tokyo Metropolitan Government|pages=21}}</ref> и тако спашава град од даље борбе и ратовања.
 
Након тога Јошинобу се сели у [[Префектура Шизуока|префектуру Шизуока]] где се и [[Токугава Ијејасу]], први шогун и оснивач династије такође повукао неколико стотина година раније. Даијои су у међувремену изгубили и моћ и титулу будући да је феудални систем оборен и да су области (хан) замењени за префектуре (кен).