Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави — разлика између измена

 
== Историјат ==
Развој античког Наиса (данашњег Ниша) започет је с краја 1. века пре Христа, прво као војног логора на десној обали Нишаве, на простору на коме су у 18. веку Османлије сазидале нишку Тврђаву и Градском пољу северно од тврђаве. Након оснивања провинције Горња Мезија, од 15. године после Христа, Наис је постао, поред војног логора и стратешки значајан трговачки центар на раскрсници путева ка југу и истоку Балкана.
 
Током владавине Марка Аурелија (161. - 180. године) град Наис је толико добио на значају да је проглашен за Муниципијум - града са одређеним степеном самоуправног права.
 
У периоду Диоклецијанове владавине (284 - 305), Наисус је припадао провинцији Средоземна Дакија, а у 4.веку постао је и епископско седиште.
 
Од 3. до 5. века антички Наисус доживљава процвет.То је заправо било доба када је у њему рођен чувени римски император и војсковођа Флавије Валерије Константин (Константин Велики), 274. године. Тада захваљујући Константину (владару целе Римске империје), Наис постаје снажан и неосвојив каструм, и значајан административни, економски и војни центар провинције Горња Мезија.
 
У древном Наису Константин је након доношења Миланског едикта, хришћанима дозволио да, без последица, јавно исповедају своју веру, чиме је утро пут даљем развоју једне од најраспрострањенијих светских религија.
 
Тако је захваљујући Констатнтину на простору Наиса настао већи број лепо поплочаних античких улица, јер је град стално растао и развијао се, са велелепним грађевинама, базиликама, водоводом итд.
 
== Положај и пространство археолошког налазишта ==