Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави — разлика између измена

нема резимеа измене
{{главни чланак|Наисус}}
{{Инфокутија Споменик Античког Рима
|име = Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави
|label_y =0.41
|локација = [[Наисус]] {{зас|СРБ}}
|датум = [[3. век]] - [[54. век]]
|градитељ = [[Римљани]]
|тип = Градска улица
}}
'''Античка улица са грађевином под сводовима и базиликом у Нишкој тврђави''' један је од археолошкохархеолошких локалитета и јединственијединствена просторнипросторна ансамбламбијентална целина на централном платоу античког царског Наиса (данашњег Ниша). Наиме ради се о јавном, репрезентативном делу античког града, са свим особинама које одликује касноантичку – тетрахијску архитектуру.<ref>Андрејевић АрхеолошкаБ. истраживања(1996). на''Споменици овомНиша: локалитетузаштићена кадакултурна судобра од изузетног и откривенивеликог археолошкизначаја.'' остациНиш: античкеПросвета</ref> улице вршенаАрхеолошка суистраживања нишкојна овом локалитету, у Нишкој тврђави, која су вршена од 1982. до 1985. године, први пут су открила материјалне остатке ове античке улице и њених грађевина. Археолошки налази проистекли из ових истраживања указују да је комплекс грађевина на централном платоу могао бити изграђени у првим деценијама 4. века, и да се може довести у везу са реконструкцијом града изведеном у Константиново време.<ref>Андрејевић БП. (1996)Петровић, ''Медијана. СпоменициРезиденција Ниша:римских заштићенацарева,'' културнаБеоград добра1994, од14; изузетногIdem, иIMS великогIV, значаја39. Ниш: Просвета</ref>
 
== Историјат ==
Развој античког Наиса (данашњег Ниша) започет је с краја 1. века пре Христа, прво као војногвојно логораутврђење на десној обали Нишаве, на простору на коме су у 18. веку Османлије сазидале нишку Тврђаву и Градском пољу северно од тврђаве. НаконМеђу оснивањаауторитетима, провинцијевлада Горњамиђљење Мезија,да одје 15.раноримском годинеграду послена Христа,десној Наисобали јеНишаве постао,претходи поредмање војногдомородачко логорасело ''(vicus)'' и стратешкида значајанје трговачкито центарбило напресудно раскрсниции путеваза каобразовање југувојног иутврђења истокуу Балканањеговој близини.<ref>Симоновић Д. и сар. (1995)П. Петровић, ''ИсторијаНиш Ниша''у У:античко Енциклопедија Ниша: прва књигадоба'', Ниш 1976, Градина:Просветар. 49.</ref>
 
Након оснивања провинције Горња Мезија, од 15. године после Христа, Наис је постао, поред војног логора и стратешки значајно цивилно насеље и трговачки центар на раскрсници путева, ка северу југу, западу и истоку Балкана.<ref>Симоновић Д. и сар. (1995). ''Историја Ниша'' У: Енциклопедија Ниша: прва књига, Ниш, Градина:Просвета</ref> На то упућује историјска, епиграфска и археолошка грађа која донекле указује на могући развој утврђеног античког града, након колонизације Римљана на десној обали Нишаве (простор данашње тврђаве). Наиме они су на том простору образовали поред војног и цивилно насеље којем је додељен статус ''муниципија'' - града са одређеним степеном самоуправног права, у време Хадријана (117—138).<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976,рр. 35 – 36.</ref>
Током владавине Марка Аурелија (161. - 180. године) град Наис је толико добио на значају да је проглашен за Муниципијум - града са одређеним степеном самоуправног права.
 
У периоду Диоклецијанове владавине (284—305), а по свој прилици у време Лицинија (308—324) и Константина (306—337) антички Наисус доживљава процвет, нагло се развија, а расте и број становништва и војске.<ref>Д. Срејовић, ''Naissus – задужбина цара Константина, Римски царски градови и палате у Србији'', Галерија САНУ, књ. 73, Београд 1993, рр. 57–58</ref> То је заправо било доба када је у њему рођен чувени римски император и војсковођа Флавије Валерије Константин (Константин Велики), 274. године. Тада захваљујући Константину (владару целе Римске империје), Наис постаје снажан и неосвојив каструм, и значајан административни, економски и војни центар провинције [[Горња Мезија]]. У древном Наису Константин је након доношења Миланског едикта, хришћанима дозволио да, без последица, јавно исповедају своју веру, чиме је утро пут даљем развоју једне од најраспрострањенијих светских религија. Како је Град већ био густо насељен, то је отежавало подизање монументалних грађевина или његову темељну реконструкцију. Вероватно да је том приликом изграђен градски бедем, а поједине градске четврти реконструисане су за нове потребе.
У периоду Диоклецијанове владавине (284 - 305), Наисус је припадао провинцији Средоземна Дакија, а у 4.веку постао је и епископско седиште.
 
Северно од ове грађевине, на растојању од око 40 m, делом је откривена улица (via decumana ?), правца исток – запад, поплочана каменим плочама неправилног облика. У оси улице налази се канал (cloaca), а на јужној страни, паралелно са њом, портик са стубцима и тробродна грађевина (базилика ?) (сл. 4).
Од 3. до 5. века антички Наисус доживљава процвет.То је заправо било доба када је у њему рођен чувени римски император и војсковођа Флавије Валерије Константин (Константин Велики), 274. године. Тада захваљујући Константину (владару целе Римске империје), Наис постаје снажан и неосвојив каструм, и значајан административни, економски и војни центар провинције Горња Мезија.
 
<ref>Југоисточно од овог налаза, на локалитету код Бали-Бегове џамије,откривена је друга улица, али смера север–југ. Уз улицу се налазио портик,са остацима одводног канала и деловима водовода, а источно једнаграђевина на којој се уочава више преградњи и промене у плану. Може сепретпоставити да је приликом изградње улице, датоване у другу половинуV или на почетку VI века, уз извесне корекције, поштован правац већтрасиране старије градске улице.17</ref>
У древном Наису Константин је након доношења Миланског едикта, хришћанима дозволио да, без последица, јавно исповедају своју веру, чиме је утро пут даљем развоју једне од најраспрострањенијих светских религија.
 
Тако је захваљујући Констатнтину на простору Наиса настао већи број лепо поплочаних античких улица, јер је град стално растао и развијао се, са велелепним грађевинама, базиликама, водоводом итд.С. Гушић, ''Naissus, у: Римски царски градови палате у Србији'', ур. Д. Срејовић, Београд 1993. pp. 167,
 
== Положај и пространство археолошког налазишта ==
Овај археолошки локалитет са античком улицом, грађевином под сводовима и базиликом, позициониран је у централном делу [[Нишка тврђава|Тврђаве]], на сто метара источно од [[Бали-бегова џамија у Нишу|Бали-бегове џамије]].<ref>Милић Д. и сар. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1978 године. Ниш, Градина: Просвета</ref><ref>Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд</ref><ref>Мирчетић Д.Ж. (2002). ''Историјски архив Ниш 1948-1998''. Ниш: Вук Караџић</ref>
 
=== Објекат под сводовима ===
Објекат под сводовима, је комплекс грађевина у античкој улици;, оријентације север–југ, правоугаоног облика, величине 22 х 31 m, у чијем саставу се налазе четири веће просторије зидане од опеке и пресведене полуобличастим сводом. Прве две просторије су, у основи, димензије 7,2 х 7,0 m, а друге две 7,2 х 6,2 m. У подужном правцу север – југ, све грађевине су међусобно повезане уским пресведеним коридором.
 
=== Античка улица ===
Античка улица, ({{јез-лат|via decumana}}), правца исток – запад, која има централну позицију на овом археолошком локалитета, заправо је западни продужетак у систему комуникација на простору древног Наиса. Југоисточно од ове улице (на растојању од око 200 метара), уна смерулокалитету северозападкод Бали-бегове југоисток.џамије, откривена је друга слична улица, али смера север–југ.
 
Улица је откривена северно од грађевине под сводовима, на растојању од око 40 m. У оси улице налази се канал, а на јужној страни, паралелно са њом, портик са стубцима и тробродна грађевина (базилика).
Улица је поплочана каменим плочама димензија; 114 х 75 cm, 118 х 95 cm, 120 х 80 cm) неправилног четвороугаоног облика. На јужној страни улице сачуван је уздигнути ивичњак,који се састоји од седам камених греда, спојених једна уз другу.
 
Улица је поплочана каменим плочама димензија; 114 х 75 cm, 118 х 95 cm, 120 х 80 cm) неправилног четвороугаоног облика. На јужној страни улице сачуван је уздигнути ивичњак, који се састоји од седам камених греда, спојених једна уз другу.
По средишњој оси улице је дубљи канал, озидан грубо притесаним каменом и опекама, ширине 60 cm. Ужи, бочни канал улице, сазидан од опеке, прикупљао је атмосферску и отпадну воду и преко каменог сливника уз ивичњак одводио је у главни одводни канал.
 
По средишњој оси улице је дубљи канал, озидан грубо притесаним каменом и опекама, ширине 60 cm. Ужи, бочни канал улице ({{јез-лат|cloaca}}), сазидан од опеке, прикупљаокоји је прикупљао атмосферску и отпадну воду и преко каменог сливника уз ивичњак одводио је у главни одводни канал.
 
Са јужне стране улице сачувана су два ступца портика, димензија 70 х 87 cm и 85 х 85 cm, зидана од целих и фрагментованих опека, док је са северне стране неизграђен простор. Зидани ступци портика нижу се паралелно са улицом, док је унутрашњи зид подигнут за око 30 cm од нивоа улице.<ref>Ђуровић Љ.,& Вучковић Н. (2013). ''Водич Историјског архива Ниш.'' Ниш: Пунта.</ref>
 
Може се претпоставити да је приликом изградње античке улице, датоване у другу половину 5. или на почетку 6. века, уз извесне корекције, поштован правац већ трасиране старије градске улице.<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976, рр. 53-55.</ref><ref>Б. Андрејевић, ''Развитак Ниша од средине до краја века,'' Нишки зборник 1, Ниш 1974, рр. 62–71.</ref>
=== Објекат под сводовима ===
Објекат под сводовима, је комплекс грађевина у античкој улици; величине 22 х 31 m, у чијем саставу се налазе четири веће просторије зидане од опеке и пресведене полуобличастим сводом. Прве две просторије су, у основи, димензије 7,2 х 7,0 m, а друге две 7,2 х 6,2 m. У подужном правцу север – југ, све грађевине су међусобно повезане уским пресведеним коридором.
 
=== Базилика ===