Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави — разлика између измена

Након оснивања провинције Горња Мезија, од 15. године после Христа, Наис је постао, поред војног логора и стратешки значајно цивилно насеље и трговачки центар на раскрсници путева, ка северу југу, западу и истоку Балкана.<ref>Симоновић Д. и сар. (1995). ''Историја Ниша'' У: Енциклопедија Ниша: прва књига, Ниш, Градина:Просвета</ref> На то упућује историјска, епиграфска и археолошка грађа која донекле указује на могући развој утврђеног античког града, након колонизације Римљана на десној обали Нишаве (простор данашње тврђаве). Наиме они су на том простору образовали поред војног и цивилно насеље којем је додељен статус ''муниципија'' - града са одређеним степеном самоуправног права, у време Хадријана (117—138).<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976,рр. 35 – 36.</ref>
 
У периоду Диоклецијанове владавине (284—305), а по свој прилици у време Лицинија (308—324) и Константина (306—337) антички Наисус доживљава процвет, нагло се развија, а расте и број становништва и војске.<ref>Д. Срејовић, ''Naissus – задужбина цара Константина, Римски царски градови и палате у Србији'', Галерија САНУ, књ. 73, Београд 1993, рр. 57–58</ref> То је заправо било доба када је у њему рођен чувени римски император и војсковођа Флавије Валерије Константин (Константин Велики), 274. године. Тада захваљујући Константину (владару целе Римске империје), Наис постаје снажан и неосвојив каструм, и значајан административни, економски и војни центар провинције [[Горња Мезија]]. У древном Наису Константин је након доношења Миланског едикта, хришћанима дозволио да, без последица, јавно исповедају своју веру, чиме је утро пут даљем развоју једне од најраспрострањенијих светских религија. Како је Град већ био густо насељен, то је отежавало подизање монументалних грађевина или његову темељну реконструкцију. Вероватно да је том приликом изграђен градски бедем, а поједине градске четврти реконструисане су за нове потребе.
 
Северно од ове грађевине, на растојању од око 40 m, делом је откривена улица (via decumana ?), правца исток – запад, поплочана каменим плочама неправилног облика. У оси улице налази се канал (cloaca), а на јужној страни, паралелно са њом, портик са стубцима и тробродна грађевина (базилика ?) (сл. 4).
 
<ref>Југоисточно од овог налаза, на локалитету код Бали-Бегове џамије,откривена је друга улица, али смера север–југ. Уз улицу се налазио портик,са остацима одводног канала и деловима водовода, а источно једнаграђевина на којој се уочава више преградњи и промене у плану. Може сепретпоставити да је приликом изградње улице, датоване у другу половинуV или на почетку VI века, уз извесне корекције, поштован правац већтрасиране старије градске улице.17</ref>
 
== Положај и пространство археолошког налазишта ==