Палата са октогоном (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 14:
'''Вила са октогоном''' или Константинова вила са октогоном на градском пољу, уз бедеме [[Нишка тврђава|Тврђаве]], грађевина је типа виле, октогоналног облика која је у себи носила обележја објекта јавног карактера. Вила је откривена након археолошких истраживања током [[1987]]. и [[1988]]. између турске тврђаве и комплекса техничких факултета, на локалитету „Градско поље“, око 300 -{m}- у правцу северозапада од средишњег дела античког града.<ref>P. Petrović, ''Villa and domus tribuni at Mediana'', in: The Age of Tetrarchs, ed. D. Srejović, Belgrade 1995. pp. 232-243.</ref><ref>С. Гушић, ''Naissus'', у: ''Римски царски градовии палате у Србији'', ур. Д. Срејовић, Београд 1993. pp. 167,</ref><ref>T. Čerškov, Niš - ''Tvrđava, Gradsko polje, lokalitet „Pešačka staza“, Dnevnik arheoloških istraživanja 1987.'', 04.12.1987, sitni nalaz C-18.</ref>
== Статус и категорија заштите ==
== Историјат == ▼
Због свог историјског и археолошког значаја локалитет је проглашен, за „Културно добро од великог значаја“ и под бројем СК 289 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.
[[Вила (грађевина)|Вила]] са октогоном, највероватније, изграђена је у првој деценији 4. века (309-310 године), нашта указује откриће бронзаног новца Максимина Даја (кованог у Кизику), у малтеру зида октогоналне просторије.<ref>T. Čerškov, ''Niš - Tvrđava, Gradsko polje, lokalitet „Pešačka staza“, Dnevnik arheoloških istraživanja 1987., 04.12.1987, sitni nalaz C-18;'' G.Jeremić, 94</ref> Према мишљењу српског археолога Гордана Јеремић, ''ова грађевина је према начину градње и основи има своје паралеле у градитељским остварењима из Гамзиграда,<ref>Д. Срејовић, ''Царски дворац, у: Гамзиград - касноантички царски дворац,'' Београд 1983, 38</ref> Сплита, Аквинкума,<ref>L. Lavan, ''The residences of late antique govrenors: a gazetteer,'' Antiquité Tardive 7, 1999, 141, fi g. 5</ref> Солуна, Ефеса, али и низа других касноанатичких комплекса''.<ref>D. Scagliari Corlaita, ''Gli ambienti poligonali nell’architettura residenziale tardoantica, in: XLII Corsodi cultura sull’arte ravennate e bizantina''. Seminario internazionale sul tema: „Ricerche di ArcheologiaCristiana e Bizantina“, Ravenna, 14-19 maggio 1995,Ravenna 1995, 837-873</ref>▼
Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Део виле са октогоном откривен у њеном северном делу, површине је око 320 м². Он има пет квадратних просторија, од којих је једна, централна, била октогоналног плана у унутрашњости и четири полукружне нише на дијагоналним странама. У просторије се улазило са југа, кроз двокрилна врата, ширине 1,90 м био на југу, прво у октогоналну одају а потом у две бочне (југоисточну и северозападну). Из њих се могло ући у друге две просторије објекта.▼
;Предуслови
Развој античког Наиса (данашњег Ниша) започет је с краја 1. века пре Христа, прво као војно утврђење на десној обали Нишаве (на простору на коме су у 18. веку Османлије сазидале нишку Тврђаву и Градском пољу северно од тврђаве). Међу ауторитетима, влада мишљење да је раноримском граду на десној обали Нишаве претходило мање домородачко село ({{јез-лат|vicus}}), што је било пресудно и за образовање војног утврђења у његовој близини.<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976, р. 49.</ref>
Положај и организација Наисуса у античко доба била је условљена расположивим површинама за изградњу насеља у средишњем делу Нишке котлине. Ондашњим градитењима, за образовао и развијао античког град на раскрсници важних балканских путних праваца, као најповољнија локација указао се меандар реке Нишаве, због лакшег повезивање леве и десне обале, реке, али бољих могућности за одбрану града. Као посебно интересантна топографска позиција за античке градидетеље била је десна обали Нишаве, јер је у односу на друге делове котлине била пространа, равна и погоднија за заснивање насеља и некропола (можда утврђења).<ref> Ј. Ћирић, Прилог историјско-географском проучавању локације Ниша, Нишкизборник 1, Ниш 1974, 28 – 29;</ref><ref>М. Костић, ''Нишка котлина'', Ниш 1967, рр. 296. </ref>
На основу расположиве археолошке, историјске и епиграфске грађе у развоју градског насеља Наис могу се издвојити:
* ''Раноримски период''
* ''Касноримски период'' или град позне антике.{{напомена|Досадашња археолошка истраживања у нишкој тврђави вршена су на малим површинама и нису одговорила на многа питања у вези са настанком и организацијом најстаријег римског насеља, док се са нешто више података може расправљати о изгледу позноантичког града.}}
== Положај, пространство и изглед ==
На локалитету Градско поље, око 300 m северозападно од централног платоа, ван турског тврђавског бедема откривена је грађевина издуженог облика (названа вила са октогоном) оријентисана у првацу север–југ. Северни део је сложене основе и састоји се од више просторија распоређених око средишњег осмоугаоног простора.
▲[[Вила (грађевина)|Вила]] са октогоном, највероватније,
{{|Археолошки материјал, елементи декорације и карактеристике градње указују да је могао бити изграђен у време тетрархије и коришћен током 4. века,<ref name=autogenerated22>П. Петровић, ''Римски царски градови и палате у Србији'', рр. 68 – 69.</ref> у време када су у Наисус забележени чести проласци и посете царева.<ref>. M. S. Vasić, ''Boravci Konstantina I u Nišu, Kult Sv. Cara Konstantina između Istoka i Zapada'', Niš 2003, рр. 25 – 30.</ref> У том случају претпоставка П. Петровића да је овај објекат стајао усамљено, изван градских бедема,<ref name=autogenerated22/> није прихватљива и посредно упућује да положај северног градског бедема треба тражити северније у Градском пољу.}}
▲Део виле са октогоном откривен у њеном северном делу, површине је око 320 м². Он има пет квадратних просторија, од којих је једна, централна, била октогоналног плана у унутрашњости и четири полукружне нише на дијагоналним странама. У просторије се улазило са југа, кроз двокрилна врата, ширине 1,90
Свих пет откривених просторија имале су подно грејање, системом хипокауст, а југозападна просторија је имала и зидно грејање. У простору испред октогоналне просторије као и свим до сада истраженим просторијама откривени су подови са остацима мозаика.
Палата је према изгледу просторија највероватније припадала богатом становнику античког Наисуса а према накнадно уложеним средствима у њену декорацију може се закључити да је грађена више деценија.
;Претпоставке о намени и власнику виле Како до данас нису завршена свеобухватна истраживања на локалитету градског поља иза нишке тврђаве, бројне чињенице указује на могућност да се ради о палате у којој је одседао цар Константин I. У прилог овом податку иде и чињеница да на на ширем простору античкиг Наисуса није пронађена ни једна одговарајућа палата у којој би одседали цареви у време честих боравка на овом простору. == Супротстављени ставовови ==
| |||