Палата са октогоном (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
[[Вила (грађевина)|Вила]] са октогоном, највероватније, је изграђена у првој деценији 4. века (309-310 године), нашта указује откриће бронзаног новца Максимина Даја (кованог у Кизику), у малтеру зида октогоналне просторије.<ref>T. Čerškov, ''Niš - Tvrđava, Gradsko polje, lokalitet „Pešačka staza“, Dnevnik arheoloških istraživanja 1987., 04.12.1987, sitni nalaz C-18;'' G.Jeremić, 94</ref> Према мишљењу српског археолога Гордана Јеремић, ''ова грађевина је према начину градње и основи има своје паралеле у градитељским остварењима из Гамзиграда,<ref>Д. Срејовић, ''Царски дворац, у: Гамзиград - касноантички царски дворац,'' Београд 1983, 38</ref> Сплита, Аквинкума,<ref>L. Lavan, ''The residences of late antique govrenors: a gazetteer,'' Antiquité Tardive 7, 1999, 141, fi g. 5</ref> Солуна, Ефеса, али и низа других касноанатичких комплекса''.<ref>D. Scagliari Corlaita, ''Gli ambienti poligonali nell’architettura residenziale tardoantica, in: XLII Corsodi cultura sull’arte ravennate e bizantina''. Seminario internazionale sul tema: „Ricerche di ArcheologiaCristiana e Bizantina“, Ravenna, 14-19 maggio 1995,Ravenna 1995, 837-873</ref>
{{citat2|Археолошки материјал, елементи декорације и карактеристике градње указују да је могао бити изграђен у време тетрархије и коришћен током 4. века,<ref name=autogenerated22>П. Петровић, ''Римски царски градови и палате у Србији'', рр. 68 – 69.</ref> у време када су у Наисус забележени чести проласци и посете царева.<ref>. M. S. Vasić, ''Boravci Konstantina I u Nišu, Kult Sv. Cara Konstantina između Istoka i Zapada'', Niš 2003, рр. 25 – 30.</ref> У том случају претпоставка П. Петровића да је овај објекат стајао усамљено, изван градских бедема,<ref name=autogenerated22/> није прихватљива и посредно упућује да положај северног градског бедема треба тражити северније у Градском пољу.}}
Део виле са октогоном откривен у њеном северном делу, површине је око 320 м². Он има пет квадратних просторија, од којих је једна, централна, била октогоналног плана у унутрашњости и четири полукружне нише на дијагоналним странама. У просторије се улазило са југа, кроз двокрилна врата, ширине 1,90 m био на југу, прво у октогоналну одају а потом у две бочне (југоисточну и северозападну). Из њих се могло ући у друге две просторије објекта.
| |||