Драгомир Јовановић — разлика између измена

После привременог повлачења из службе на почетку [[Априлски рат|Априлског рата]], Драги Јовановић се на дан капитулације Југославије 17. априла 1941. упутио из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] за Београд. Следећег дана су га примили официри Гестапоа [[Карл Краус]] и [[Ханс Хелм]]. Њих двојица су му предложили да реорганизује београдску полицију и преуме контролу над управом града. Немачки заповедник Београда, пуковник [[Ернст Мориц фон Кајсенберг]] је потом именовао Јовановића за вандредног комесара града. Као градоначелник, Јовановић је предложио да се Београд подели у 16 квартова и два комесаријата и да се користи локална полиција да гуши анти-немачке активности у граду. Немци су овај план прихватили. Београдска полиција је организована половином маја 1941. и до следећег месеца нарасла на величину од 878 жандара и 240 агената. Не месту управника града Београда је добио и широка овлашћења у ресору полиције. За кратко време Немци су Јовановића поставили за команданта жандармерије у Србији. Истог дана када је Немачка [[операција Барбароса|напала СССР]], 22. јуна 1941.,Јовановић је заједно са [[Милан Аћимовић|Миланом Аћимовићем]] и [[Драги Јовановић|Драгим Јовановићем]] присуствовао састанку са окупационим властима код војноуправног комаданта Србије [[Лудвиг фон Шредер|Лудвига фон Шредера]] на на ком је донесена одлука да се превентивно ухапсе познати комунисти и шпански борци у Београду. За акцију је одређена [[Специјална полиција]] због малог броја припадника [[Гестапо]]а у Србији. Међутим, иако је у акцији ухапшен велики број особа, она није дала великог резултата пошто су се се многи познати комунисти благовремено напустили своје домове и повукли у илегалу.{{sfn|Борковић|1979a|pp=60}} Почетком јула, Немци су наредили Јовановићу да преуреди бившу касарну 18. пешадијског пука [[Југословенска војска|Југословенске војске]] у [[бањички логор|логор Бањица]] да би се у њему држале ухапшене особе.