Јарослав Јевдокимов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 27:
== Биографија ==
Јарослав Александрович Евдокимов родио се [[22. новембар|22. новембра]] [[1946]], [[године]] у [[Град|граду]] [[Ровно]] у [[Украјина|Украјини]].
Мајка Јарослава, Анастасија Харитонова Очеретович, је већ у својим двадесетим годинама осетила политичке репресалије у послератном [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Била је ухапшена и затворена у Ровенском затвору, где се и родио Јарослав. Да спаси сина од сигурне смрти, јер није могла сама да га храни, помогла јој је собна другарица Зина, жена ратног хероја, која је дојила и свог сина и Јарослава. Отац, Александар Игнатевич Евдокимов,(Пермски краја, Красновишерског рејона), такође је био у немилости. Мајка је пред онима који су јој изрекли казну прогонства у један од рудника [[Нориљск|Норилска]] (Сибир), после само четри месеца од рођења, предала молог Јарослава, својим родитељима. Сина је следећи пут видела тек 1955 године, када је дошла са издржавања казне.
На [[Полесје|Полесју]], у селу Карист (Корецког реона, Ровенске области), Јарослав је растао уз баку Јарину, тетку Ану и деду Харитона.<br />▼
▲На [[Полесје|Полесју]], у селу Карист (Корецког реона, Ровенске области), Јарослав је растао уз баку Јарину, тетку Ану и деду Харитона.
Велику улогу у развоју малог Јарославаје имао је деда Харитон, мајстор [[ковач]] и [[певач]] у црквеном [[Хор|хору]], коме је унук помагао у занату и певању. Растући у таквом окружењу, Јарослав је упијао сву лепоту Украјинске природе и песме. После завршене основне школе, иако се већ испољио његов певачки таленат, Јарослав је уписао професионалну школу у Корецку 1964.<br />▼
Војни рок (1965-1968), служио је у Северној флоти. Као дете „неподобних“ имао је и овде проблема, није смео да се налази на поверљивим објектима, па је редов Евдокимов три године провео у грађевинској јединици. Ипак, његов глас му је обезбедио место четног певача. После демобилизације 1968, враћа се у родно село, а потом одлази у [[Дњепропетровск]], у фабрику гума, где га за време ручка другови наговарају да им нешто отпева. Ватрени поглед једне Белорускиње га охрабрује, и уз прве солистичке кораке, рађа се љубав, крунисана браком и одласком у [[Белорусија|Белорусију]].<br />▼
▲Велику улогу у развоју малог Јарославаје имао је деда Харитон, мајстор [[ковач]] и [[певач]] у црквеном [[Хор|хору]], коме је унук помагао у занату и певању. Растући у таквом окружењу, Јарослав је упијао сву лепоту Украјинске природе и песме. После завршене основне школе, иако се већ испољио његов певачки таленат, Јарослав је уписао професионалну школу у Корецку 1964.
Украјински певачки таленат, није имао музичо образовање. Ипак у Белорусији, каријера младог [[певач]]а почиње да се креће узлазном путањом. На концерту под називом “Меморија“ Јарослав Евдокимов се нашао на правом месту и времену. Међутим, после првих речи песме, гласом из дубине душе, Јарослав је на пречац освојио публику, будућа звезда је засијала. Пуно писама похвале, младом [[певач]]у, помогло је да Евдокимов уз помоћ уметничке бригаде преломи и коначно упише музичку академију. Од 1975 Јарослав Евдокимов је постао солиста [[Минск]]е филхармоније.<br />▼
Иако му је успех, растао од концерта до концерта, Јарослав Евдокимов, је схватио да иако има природан таленат, да би постао „прави“ [[певач]], мора да има школован [[глас]], и почиње код Владимира Бучелеја да учи соло певање. Све три године (1977-1980) уз школовање, паралелно је наступао и као [[солиста]] Белоруског војног округа.<br />▼
▲Војни рок (1965-1968), служио је у Северној флоти. Као дете „неподобних“ имао је и овде проблема, није смео да се налази на поверљивим објектима, па је редов Евдокимов три године провео у грађевинској јединици. Ипак, његов глас му је обезбедио место четног певача. После демобилизације 1968, враћа се у родно село, а потом одлази у [[Дњепропетровск]], у фабрику гума, где га за време ручка другови наговарају да им нешто отпева. Ватрени поглед једне Белорускиње га охрабрује, и уз прве солистичке кораке, рађа се љубав, крунисана браком и одласком у [[Белорусија|Белорусију]].
У част победе над фашизмом 9. маја, један од солиста свечаног концерта у [[Минск]]у је и Јарослав Евдокимов са песмом „Поља Сећања“. Концерту присуствује и први секретар ЦК [[Белорусија|Белорусије]], Петар Машеров (и сам учесник рата, [[Совјетски партизани|партизан]]). Машерова је толико одушевило извођење песме младог уметника, да је предложио да се Јевдокимову додели звање “Заслужни уметник Белоруске ССР“.<br />▼
▲Украјински певачки таленат, није имао музичо образовање. Ипак у Белорусији, каријера младог [[певач]]а почиње да се креће узлазном путањом. На концерту под називом “Меморија“ Јарослав Евдокимов се нашао на правом месту и времену. Међутим, после првих речи песме, гласом из дубине душе, Јарослав је на пречац освојио публику, будућа звезда је засијала. Пуно писама похвале, младом [[певач]]у, помогло је да Евдокимов уз помоћ уметничке бригаде преломи и коначно упише музичку академију. Од 1975 Јарослав Евдокимов је постао солиста [[Минск]]е филхармоније.
▲Иако му је успех, растао од концерта до концерта, Јарослав Евдокимов, је схватио да иако има природан таленат, да би постао „прави“ [[певач]], мора да има школован [[глас]], и почиње код Владимира Бучелеја да учи соло певање. Све три године (1977-1980) уз школовање, паралелно је наступао и као [[солиста]] Белоруског војног округа.
▲У част победе над фашизмом 9. маја, један од солиста свечаног концерта у [[Минск]]у је и Јарослав Евдокимов са песмом „Поља Сећања“. Концерту присуствује и први секретар ЦК [[Белорусија|Белорусије]], Петар Машеров (и сам учесник рата, [[Совјетски партизани|партизан]]). Машерова је толико одушевило извођење песме младог уметника, да је предложио да се Јевдокимову додели звање “Заслужни уметник Белоруске ССР“.
Вест о талентованом [[певач]]у из [[Минск]]а, стигла је и до [[Москва|Москве]]. Олга Малчанова из централне телевизије је Евдокимова представила у популарној емисији „Око света - хајде да певамо пријатељи". Од 1979 године Јарослав Евдокимов добија лаурат конкурса “Са песмом за живот". Од тада, глас уметника се све чешће чуо у програмима свесавезног радија и телевизије, а истовремено по завршетку школе соло певања, Јевдокимов постаје и солиста у државном радију. Више пута у следећим годинама наступа на „Словенском базару"
у [[Витепск|Витебску]], као [[певач]] али и као члан жирија.
[[Албум]] „Све ће се десити" 1988, је прва у издању „Мелодије“, иако је име извођача већ итекако било познато милионском аудиторијуму [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а а и у иностранству. [[Певач]]а слушаоци цене не само по предивној боји гласа, већ и по дубоком осећању за лепоту отпевану из срца. Јарослав Евдокимов има иначе необичну боју гласа - лирски [[баритон]] у распону од две октаве. коме није проблем да прелази из тенора у бас, ипак су погрешили. Највећа љубав Јарослава Евдокимова су биле и остале народна и компоновама музика. Све компоноване песме су постале шлагери у његовом извођењу.
У свом певачком стажу, сарађивао је са текстописцима Г.Буравкин, Н.Гилевич, В.Некляев, М.Ясень, Р.Рождественский, Л.Рубальская, А.Поперечный, В.Ветрова, Ю.Рибчинский, А.Демиденко. Као и са композиторима Е.Зарицкий, Л.Захлевний, О.Морозов, Б.Емельянов, В.Окороков, В.Добрынин, И.Матета, Г.Татарченко.
▲Певао је и у Француској, Немачкој, Пољској, Норвешкој, Швајцарској.<br />
▲[[Албум]] „Све ће се десити" 1988, је прва у издању „Мелодије“, иако је име извођача већ итекако било познато милионском аудиторијуму [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а а и у иностранству. [[Певач]]а слушаоци цене не само по предивној боји гласа, већ и по дубоком осећању за лепоту отпевану из срца. Јарослав Евдокимов има иначе необичну боју гласа - лирски [[баритон]] у распону од две октаве. коме није проблем да прелази из тенора у бас, ипак су погрешили. Највећа љубав Јарослава Евдокимова су биле и остале народна и компоновама музика. Све компоноване песме су постале шлагери у његовом извођењу.<br />
▲У свом певачком стажу, сарађивао је са текстописцима Г.Буравкин, Н.Гилевич, В.Некляев, М.Ясень, Р.Рождественский, Л.Рубальская, А.Поперечный, В.Ветрова, Ю.Рибчинский, А.Демиденко. Као и са композиторима Е.Зарицкий, Л.Захлевний, О.Морозов, Б.Емельянов, В.Окороков, В.Добрынин, И.Матета, Г.Татарченко.<br />
▲Од 2009 године Јарослав Евдокимов је постао грађанин Руске Федерације.<br />
== Награде ==
Линија 102 ⟶ 115:
* http://www.1obl.ru/tv/vremya-novostey/vremya-novostey-ot-08-11-2013/
* http://mogfil.by/mezhdunarodnyy-muzykalnyy-festival-zolotoy-shlyager-v-mogileve
* http://www.youplaymusic.ru/catalog/sheetmusic/item/1141/ - Поле памяті
* http://www.moskva.fm/artist/ярослав_евдокимов/song_968234
* http://www.sovmusic.ru/result.php?type=simple&searchterm=%EC%E0%E9%F1%EA%E8%E9+%E2%E0%EB%FC%F1&searchtype=name&submit.x=18&submit.y=2
| |||