Прва посланица Солуњанима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 212.200.65.246 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail
Ред 9:
 
[[Категорија:Посланице апостола Павла]]
Оснивање Града Солуна и његов географски значај.
Град Солун је 315.г.пре Христа основао Касандрос син Антипатра диадоха, који је био заповедник у Македонији, у част своје Жене Тесалонике која је била полусестра Александра Великог . Захваљујући процвату трговие град је убрзо постао средиште провинције, и седиште римског проконзула , али упркос свему томе град је остао слободна и задржао своју Аутономију. Важност његовог географског смештаја може се проценити из чињенице да је и данашњи Солун врло важан град.Уранијим временима назив овога града је био Тхерма по тамошњим топлим изворима. Како Плиније Старији ,помиње Тхерму и Тесалонику као два засебна насељена места чини се да је Касандер основао један нови град ,који је растао и напредовао тако да је прогутао стара насељена места Солун је у време Римске власти био глави град друге од четири покрајине на које је тада Македонија била подељена Када је 146 године пр Христа , када се од те четири области формирана провинција Македонија ,као највеће насеље Солун је постао главни град .Град се налазио на великом римском путу „VIA EGNATIA“, тај велики Римски пут је водио ка истоку. .Већински становноци града беху Грци мада је било и Римљана и повећи број Јевреја, који су ту имали своји синагогу која није била само религиозни Центар Јудеје него и Нејудеје, то можемо видети у (дел. 17.4)
Оснивање Солунске Цркве . У Солун апостол Павле је дошао на своме другом мисионарском путовању . У Солун је дошао са својим сапутником Силом или (Силваном) да је са њима био и други Апостолов сапутник Тимотеј , то дела апостолска не спомињу изричито ( 17 ,1-10) . На другом мисионарском путовању Сила се налазио у Апостоловој пратњи. А Павле се похвално изражава о Силином проповедању. О Сили први пут сазнајемо онда када су „Мужеви видећи међу браћом „ након Јерусалимског сабора били послани у Антиохију да верницима пренесу одлуке тога сабора.
Што се тиче Тимотеја са њим се први пут упознајемо ,када га Павле среће у Листри и као предуслов да га прати на његовим путовањима он га обрезује .После тога видимо да се видимо да они постају врло блиски , што се мозе уочити из неких заједничих поздрава које сусрећемо у посланицама : Колошанима, 2 Коринћанима 1,2 Солуњанима . У Солун је дошао из Филипа преко Амфипоља и Аполоније и ту одсео у кући неког Јасона. По своме обичају Паве је првопосетио синагогу ту је проповедао три узастопне суботе са успехом, чак је и обратио и известан број многобожаца (1.Сол . 2,7-12; Филип. 4,14) Он је доказивао да је Христос обећани Месија који је морао страдати и умрети , наглашавао је да је тај Месија Исус којег он проповеда . Међутим , међу Јеврејима апостолова проповед је слабо имала успеха . од њих су само неки поверовали , међутим зато је у хришћанство прешао велики број прозелита међу којима је било и најугледнијих жена . То је разгневило Јудеје па реше да подигну против Павла и Силе Буну. Они су напали на кућу Јасонову, ухватили су Јасона и одвели га пред градске власти и оптужили га да је чувао оне „који побунише сав свет“ међу оптужбама било је да они поштују другога цара Исуса . Све завршило пошто су градске власти обавезали Јсона и његове пратиоце . Не на се тачно шта су они од Јасона захтевали али T.W. Manson мисли да се ради о Заповедништву да не дају заклоне бунтовним особама . Павле је са Силом ноћу напустио Солун и отишао у Верију, а затим у Атину. Тимотеј је апостола Павла спосетио у Атини, Павле га шаље да утвди веру у Солуну и да охрабри вернике у невољама које су их снашле. Тимотеј се враио из Солуна апостолу Павлу у Атину али у међу времену апостол Павле је из атине прешао у Коринт .
Повод и сврха писања посланице.
И ако је Тимотеј донео добре вести о младој Солунској цркви . Вера оних хришћана који су издржали сваку недаћу и сваку невољу које су их снашле од своје неверне браће ( 1 Сол 1,6 ; 2,14 ; 3,3-6) и њихова љубав која се протезала на читаву Македонију била је за сваку похвалу. Међутим у Младој Солунској цркви било је имрачних страна , било је појава које су забрињавале Апостола Павла неки су почели сумњати у проповед Павлову , неки су се вратили блуду и расклашности , неки су сматрали да је други долазак Христов близу па ниси хтели да раде бацили су се у лењост , неки су пали у очајање зато сто су мислили да мртви неце имати удела у царству славе , и на крају су е неки запитквали када ће доћи до Парусије Христове . Све ове ствари су натерале апостола Павла да напише своју посланицу Солуњанима и у убзо после повратка Тимотеја, ова посланица Солуњанима ина интенцију да их ѕа добро похвали ,а у погрешкама исправи. Прва посланица Солуњанима јесте и најстарија посланица која је дошла до нас.
Садржина посланице.
Посланица има 5 глава посланица се дели на увод и дела . После обичног поздраваи радујићи се напретку цркве (1,1) апостол Павле Благодари Богу зато што је Солунска црква тако лепо напредовала и поред свих невоља од стране неверних. 0д 2 ,1-12 апостол говори о свом раду међу њима и како не тражи било какве накнаде, него се сам издржавао радећи дан и ноћ. Пошто су Солуњани примили Павлову проповед свим срцем они су страдали од своје неверне браће од . Од 2,17 до 3,13 Павле износи како је већ више пута хтео да их посети али није могао зато је послао Тимотеја који му је из Солуна донео успешне вести . У другом делу посланице (4,1-5,24)
Даје практичне савете и напомене у вези са питањима која су бунила Солуњане. Опомиње Солуњане да се клоне блуда , да не закидају браћи својој и да свако у мири ради свој посао . Што се тиче о мртвих Апостол их поучава да ће када Господ други пут дође прво подићи из гробва све мртве а онда ће нас живе узнети на небо у облацима да заједно будемо у слави што можемо видети из апостола
који се чита на сахрани.
 
 
“ Солуњанима (4,13-17):
 
Не желимо , браћо да останете у незнању у погледу оних који су уснули, да не будете ожалошћени као остали који немају наде . Ако наиме, верујемо да је Исус умро и васкрсао , Тако ће и Бог Исусовим посредством повести са њим и оне који су уснули. Јер ово вам казујемо речји Господњом- да ми који живимо и остајемо до доласка Господњег нећемо претећи оне који су уснули . Јер ће сам Господ на заповест , на глас арханђела и на трубу Божију сићи са неба , те ће умрли у Христу прво васкрснути . Затим ћемо ми живи , ми који пореостајемо , бити заједно са њима однети на облацима у ваздух- у сусрет Господу . И тако ћемо свагдба бити са Господом .“
У задњој глави 5 он опомиње Хришћане да ће Христос доћи изненада и да треба да буду спремни на тај долазак , да буду наоружани трима врлина „вером ,Надом , и Љубављу“ и на крају их моли да поштују даров пророптва да поштују и љубе своје духовне пастире, да непрестано Моле Бога ида се старају за своје духовне дарове , да се моле Богу и за њега и да на крају прочитају посланицу пре свом браћоми жели им од Исуса Христа пуно благодати.
Место и време настанка Посланице :
Место и време настанка послананице је недуго после Тимотејевог повратка из Солуна , пошто је Тимотеј Павла затекао у Коринту а не у Солуну онда је посланица написана у Коринту 50 год. ову годину можемо сматрати само приближном. Пошто је прошло 3-4 месеца после апостоловог одласка из Солуна остала су му свежа сећања из Солуна.
 
 
 
 
 
Аутентичнос Посланице: Што се тиче веродостојности посланице , једини који је посумњао је Баура (1860) до њега нико није сумњао , мада и његови разлози беху слаби па се и нису прихватили и брзо су се заборавили. Кроз целу посланицу и њен садржај говори о веродостојности ове посланице. Ову посланицу Прву Солуњанима можемо наћи у Марцијановом канону (140 године била је убачена ) помиње се у МУраторијевом фрагменту поименично је наводи и Иринеј (180 године ) да би касније била свуда прихваћена. Што се тиче да у послници нема борбе са Јеврејим то можемо тумачити тако што , се та борба развила тек на трећем мисионарском путовању Апостола Павла. Такође видимо да се јавља и рана потреба за објашњењем шта це се десити са онима који су раније умрли тј пре Парусије . А језик и идеје које налазимо у овој посланици су Павловске.