Слободни софтвер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 25:
* [[1983]] - [[Ричард Столман|Ричард Сталман]] је започео пројекат [[ГНУ]], а две године касније и [[Задужбина за слободни софтвер|Задужбину за слободни софтвер]] (ЗСС) [http://www.gnu.org/fsf/fsf.html]. Представио је дефиницију „слободног софтвера“ и „[[копилефт]]“, који је замишљен да осигура софтверску слободу за све [http://cisn.metu.edu.tr/2002-6/free.php].
 
* Данас - слободни софтвер је веома успешан међународни подухват, који ствара софтвер који користе појединци, велике организације, па чак и читаве државе. Слободни софтвер је масивна индустрија. Економске предности модела слободног софтвера, па чак у мањој мери и етички принципи на којима је заснован, су све више прихваћени, чак и у главнотоковским медијима. Такође, и неке друге, несофтверске, индустрије су почеле да прихватају вредности слободног софтвера: научници на пример, траже отворенији процес развоја, чак се и хардвер почиње развијати под [[копилефт]] лиценцама (на пример, пројекат [[OpenCores]]). Покрети [[Кријејтив комонс|Криејтив Комонс]] (''Creative Commons'') и [[Отворени садржај|Отвореног садржаја]] су такође под великим утицајем слободног софтвера.
 
== Лиценце за слободни софтвер ==
Ред 102:
Контроверза у покрету слободног софтвера око [[BitKeeper]]-а илуструје битне теме и гледишта покрета.
 
[[Лери Меквој]] (Larry McVoy) је позвао познате пројекте слободног софтвера да користе [[BitKeeper]] да би тако привукао муштерије који би плаћале. 2002. године донета је контроверзна одлука да се BitKeeper, производ који је власнички софтвер, користи у развоју Линукс језгра, пројекта слободног софтвера. Доле наведени одломци илуструју зашто се то показало као велики узрок контроверзи.
 
: „Меквој је развијачима слободног софтвера програм дао бесплатно. То није значило да је то за њих био слободан софтвер: били су привилеговани да се не растану од свог новца, али су и даље морали да се одрекну своје слободе. Одрекли су се темељне слободе која дефинише слободни софтвер: слободе да се програм покреће како се жели, у ма коју сврху, слободе да се проучава и мења изворни код по жељи, слободе да се праве и прерасподељују копије и слободе да се објављују модификоване верзије.