Бали-бегова џамија у Нишу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
комплетно сређивање странице |
||
Ред 1:
{{Координате|43_19_33_N_21_53_42_E_type:landmark|43° 19' 32" СГ Ш, 21° 53' 43" ИГД}}
{{Споменик културе
|Име=Бали-бегова џамија у Нишу
|Слика=GSLU Niš, Salon 77.JPG
|Опис слике= Џамија - „Салон 77“
|Место=[[Ниш]]
|Општина=[[Градска општина Црвени Крст|Црвени Крст]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=[[тврђава]]
|Време=1521—1523.
|Тип=Споменик културе од великог значаја
|Степен=
|Власник=Република Србија
|Установа=Завод за заштиту споменика културе [[Ниш]]
|Седиште=Ниш
|Позивни=018
|Пошта=18000
|Адреса=Трг Војводе Бојовића 2
|Телефон=513 278
|Факс=513 277
|Веб=www.niskatvrdjava.com
|Емајл=
|Остава=Category:Niš Fortress
}}
'''Бали-бегова џамија у Нишу''' позната и као '''Реис-ефендијина и Бурмала-џамија. ''' једна је од две простале џамије у овом граду и једна од од десет саграђених у Тврђави, у периоду Османлијског царстава. Смештена ју централном делу [[Нишка тврђава|тврђаве]], она је грађена у Средњем веку (1521—1523), као задужбина [[Бали-бег Малкочоглу|Бали-бега Малкочевића]].<ref>Андрејевић Б. (1996). ''Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја.'' Ниш: Просвета;</ref>
Након обнова и ревитализација 1972. и [[1976]]—[[1977|1977]]. године, ова грађевина је 1977. године добила новог власника [[Галерија савремене ликовне уметности Ниш|Галерију савремене ликовне уметности Ниш]], која је Бали-бегова џамија претворила у изложбени простор, под називом „[[Салон 77 у Нишу|Салон 77]]“.
Први помен џамије се може наћи у пописном османлијском дефтеру из периода [[1521]]—[[1523|23]]. године. Поред ње је 1868. године отворена [[библиотека]], прва у Нишу. Данас се могу видети њени остаци. Џамија је реконструисана у периоду [[1976]]—[[1977|77]]. године. Квадратне је основе и површине од 64 м², са 16 прозора и куполом на пандантивима, висине 12 метара. До Првог светског рата у близини џамије се налазила и [[Нишка сахат-кула|сахат-кула]].▼
== Статус и категорија заштите ==
Иако је ова џамија једна од двеју очуваних нишких џамија из османског периода{{напомена|Друга је [[Ислам-агина џамија|Ислам-агина]] која се налази у Улици Генерала Милојка Лешјанина и служи у верске сврхе.}}, не користи се у верске сврхе, већ служи као изложбени простор, односно галерија под називом [[Салон 77 у Нишу|''Павиљон 77'' (''Салон 77'')]]. Данас се ту приређују поставке мањег обима — самосталне изложбе млађих уметника, тематске или изложбе дела из појединих циклуса старијих уметника.▼
Због свог историјског и археолошког значаја Бали-бегова џамија у Нишкој твршави проглашенѕа је, 23. децембра 1982. године, за „Културно добро од великог значаја“ и под бројем СК 289 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.<ref>http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1386 ''Бали-бегова џамија у Нишкој тврђави'', Споменици културе у Србији]</ref>
Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш. Овај завод је и извршио конзерваторске радове на џамији, током 1972. и од 1976. до 1978. године.<ref>Мирчетић Д.Ж. (2002). ''Историјски архив Ниш 1948-1998.'' Ниш: Вук Караџић</ref>
== Историјат ==
▲Први помен џамије се може наћи у пописном османлијском дефтеру из периода [[1521]]—[[1523|23]]. године. Поред ње је 1868. године отворена [[библиотека]], прва у Нишу. Данас се могу видети њени остаци.<ref>Милић
▲Иако је ова џамија једна од двеју очуваних нишких џамија из османског периода{{напомена|Друга је [[Ислам-агина џамија|Ислам-агина]] која се налази у Улици Генерала Милојка Лешјанина и служи у верске сврхе.}}, не користи се у верске сврхе, већ служи као изложбени простор, односно галерија под називом [[Салон 77 у Нишу|''Павиљон 77'' (''Салон 77'')]].
Данас се у џамији приређују мултимедијалне поставке мањег обима — самосталне изложбе млађих уметника, тематске или изложбе дела из појединих циклуса старијих уметника, али и камерни концерти.
== Положај, пространство и изглед објеката ==
Бали-бегова џамија у Нишу, која је у архитектонском погледу, грађевина складних пропорција и технике зидања, представља јединствени споменик муслиманске архитектуре у Србији.<ref>Група аутора (2011). ''Лексикон града Ниша''. Београд</ref>
Објекат Џамије је квадратне основе, површине од 64 м², са засведеном полукалотом, и централно постављеним михрабом, окренутим према Меки. Висина темена куполе је 11,95 m. Зидана је од притесаног камена и уоквирена опеком. Унутрашњост осветљава 16 прозора.
Са спољашње стране, на северозападном зиду џамије, налази се двокуполни трем са четири лука и три стуба. Десно од улаза налазио се минарет, који је порушен после ослобођења од Османлија, и никада више није обнављан. Уз северни зид џамије делимично су видљиви су археолошки остаци [[Мидхад-пашина библиотека у Нишу|Мидхад-пашине библиотеке]] и минарета.<ref>Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). ''Водич Историјског архива Ниш''. Ниш: Пунта.</ref>
{{double image|center|Niška tvrđava, Niš, Srbija, 036.JPG|450|Bali begova dzamija2.jpg|450|<center>Бали-бегова џамија: са двокуполним тремом са четири лука и три стуба и остацима Мидхад-пашине библиотеке и минарета}}
== Напомене ==
{{напомене}}
== Извори ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Ниш|Србија}}
| |||