Ханс-Дитрих Геншер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
Нема описа измене |
||
Ред 44:
Био је [[министар унутрашњих послова]] [[Немачка|Савезне Републике Немачке]] у влади [[Вили Брант|Вилија Бранта]] ([[1969]] — [[1974]].). Тада су либерали били у коалицији са социјалдемократском партијом и он помаже [[Вили Брант|Вилију Бранту]] при обликовању такозване "[[остполитик|источне политике]]", која је означавала приближавање комунистичком истоку. У влади [[Хелмут Шмит|Хелмута Шмита]] постаје [[министар иностраних послова]] и вицеканцелар (1974—1992.). После распада коалиције, са паузом од непуних месец дана, наставља рад у истом министарству али овај пут у влади [[Хелмут Кол|Хелмута Кола]] и у коалицији са [[Хришћанско-демократска унија Немачке|Хришћанском демократском унијом]]. У то време је био један од напопуларнијих немачких политичара. Био је и са најдужим министарским стажом у Немачкој (23 године).
Помогао је у процесу рушења комунистичких режима на Истоку, што је довело до процеса немачког уједињења. Познат је и као велики заступник хрватске независности, због чега је у [[Хрватска|Хрватској]] био проглашен почасним грађанином. Супростављао се осталим европским министрима
Ханс-Дитрих Геншер је [[19. децембар|19. децембра]] [[1991]], по повратку из [[Ватикан]]а и по договору са [[Аустрија|Аустријом]], објавио да ће Немачка признати независност Хрватску и Словенију независно од одлуке других влада. Због те одлуке, Геншер је критикован и од тадашњег [[Генерални секретар Организације уједињених нација|Генералног секретара Уједињених нација]] [[Хавијер Перез де Куељар|Хавијера Переза де Куељара]], који је упозорио, „да би признање Словеније и Хрватске могло довести до ширења сукоба у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]".
|