Франц Кафка — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке)
| држава_рођења = {{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1924|6|3|1883|7|3}}
| место_смрти = Кирлинг поред[[Беч]]
| држава_смрти = {{застава|Аустрија}}
| награде =
| дела = „[[Процес (роман)|Процес]]“''<br />''„Замак“''<br />''„[[Преображај]]“
}}
'''Франц Кафка''' ({{јез-нем|Franz Kafka}}, {{јез-чеш|František Kafka}}; [[Праг]], [[3. јул]] [[1883]] — Кирлинг поред [[Беч]]а, [[3. јун]] [[1924]]) један је од најзначајнијих писаца двадесетог века. Кафка је био [[Јевреј]] <ref>Књига "Зар и он..??", издавач Б'наи Б'рит ложа Ложа Србија 676, ISBN 86-90619-38-8 </ref> а говорио и своја дела писао на [[Немачки језик|немачком језику]]. Добро је знао и [[чешки језик]].
Његова дела обележена су [[страх]]овима и [[нервоза]]ма људске егзистенције. Многи књижевни критичари у Кафкином делу откривају елементе [[Егзистенцијализам|егзистенцијализма]], или бар наговештаја ове филозофије. Већина дела објављена су постхумно захваљујући његовом пријатељу [[Макс Брод|Максу Броду]].
 
== Породица ==
Франц Кафка је рођен је у [[Праг]]у у непосредној близини јеврејског [[гето|гета]], [[3. јул]]а [[1883]]. као прво, од шесторо деце, Хермана и Јулије Кафка. Деда по оцу био је месар, а деда по мајци свештеник. Францови родитељи говорили су и чешки и немачки, мада је оцу био ближи чешкиЧех а мајцимајка немачкиНемица. Отац му је био власник продавнице луксузне робе, а обоје и отац и мајка су напорно радили, неки наводе и по 12 сати, док су децу чувале гувернанте или слуге. Францова браћа умрла су као деца, тако да је одрастао као једини син са још три млађе сестре: Габријелом (Ели) (1889–1941), Валеријом (Вали) (1890–1942) и Отилијом (Отла) (1891–1943). Најмлађа сестра Отла била је удата за хришћанина.
 
Све три сестре и њихове породице умрле су или убијене у гету у Лођу или у концентрационим логорима. Најмлађа сестра Отла убијена је 7. октобра 1943. у гасној комори у [[Логор Аушвиц|Аушвицу]].
 
== Радна биографија ==
Године [[1902]]. упознаће [[Макс Брод|Макса Брода]], једног од припадника знаменитог Прашког круга, а већ [[1903]]. се разболео и проводи једно време у санаторијуму. После завршених студија ([[1906]]) ради код адвоката Рихарда Левија, а у часопису „Хиперион“ објавиће [[1908]]. осам прозних скица под заједничким насловом Разматрање. Наставља да пише (''Опис једне борбе, Припреме за венчање на селу'') и понешто објављује (''[[Преображај (роман)|Преображај]], Осуда, У кажњеничкој колонији, Сеоски лекар, [[Уметник у гладовању]]...''), али његова младалачка дела углавном су изгубљена, док су она најбоља која су му донела светску славу (''[[Процес (роман)|Процес]], [[Замак (роман)|Замак]], [[Америка (роман)|Америка]]'') угледала светло дана тек после пишчеве смрти, захваљујући оданом пријатељу Максу Броду, који није испунио Кафкину последњу жељу да их спали. Био је ванредно строг према себи и свом раду. Писао је споро и са прекидима, исправљао и дотеривао стално;сам је уништио већи део својих рукописа. Обраћао је велику пажњу на језик и његове скривене наговештаје;у чему је био близак немачким [[егзистенцијализам|егзистенцијалним]] филозофима. За живота је обично био штампан на лепој хартији и у малом броју примерака, прихваћен од познатих немачких издавачких кућа које су се посветиле објављивању експресионистичке књижевности. Кафкин кратки живот обележио је и познанство са три жене. Најпре ће [[1912]]. Код Макса Брода срести своју даљу рођаку Фелису Бауер, са којом ће једно време бити верен, а њих двоје одржаваће богату преписку све до [[1917]]. Још бурнија и необичнија биће Кафкина веза са [[Милена Јесенска|Миленом Јесенском-Полак]], која ће почети случајно док је она преводила на чешки његову приповетку ''Носач угља''. С њом ће се Кафка такође интензивно дописивати и оставиће јој своје „Дневнике“. Најзад, већ на самртничкој постељи, када је, разорен [[Туберкулоза|туберкулозом]], тежио само 49 килограма, почетком маја [[1924]], затражиће руку двадесетогодишње Јеврејке Доре Дијамант, али њен отац неће дозволити венчање.
 
Франц Кафка умире убрзо после тога – [[3. јун]]а 1924. у санаторијуму Кирлинг крај [[Клостернојбург]]а, у близини [[Беч]]а. Последње што је записао било је „Убијте ме или сте убица“.
* [http://www.rastko.rs/rastko/delo/11657 Пројекат Растко: Владета Јеротић: Франц Кафка. Страх и немоћ постојања]
 
==Извори==
 
{{Извори}}
{{Други пројекти
| commons = Franz Kafka
16.592

измене