Сићево — разлика између измена

5.606 бајтова додато ,  пре 4 године
С леве стране нишавско-маричке магистрале налазе се викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечи дол, Кулина, Шутевац, Кусача и [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастир Свете Богородице]], који је познат и као [[манастир Свете Богородице Сићево|манастир Сићево]]. Вредности овог објекта доприносе фреске из друге и треће деценије [[17. век]]а из радионице патријарха Пајсија, познате по неспретности у цртежу и рустичности у колориту. Као [[споменик културе од великог значаја]] манастир се налази под заштитом [[Србија|Републике Србије]] <ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=904|Име=Манастир Сићево}}</ref> .<ref>Јанићијевић Ј, ''Културна ризница Србије'', Идеа, Београд, 2001.</ref>
== Положај и пространство ==
[[Датотека:Sićevačka klisura I deo.JPG|290п|мини|десно|Први део — Кусача, клисуре између [[Просек]]а и Сићева]]
[[Датотека:Sićevačka klisura II deo.JPG|290п|мини|десно|Други део — Селиште, клисуре између [[Сићево|Сићева]] и [[Островица (Нишка Бања)|Островице]] је сужен са земљиштем које је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене.]]
Насеље Сићево почиње западно од насеља Просека где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 8,4 километара, лучно све до западне границе Островичке котлине.
 
На истоку, насеље Сићево се граничи са Островичком котлином, на западу доњим Понишављем, на југу Куновичком површи а на северу брдом Вишеград.
 
На основу рељефа Сићавачка клисуре и њне проходности (узводно од Ниша према Белој Паланци) атар села сићево може се поделити у две међусобно повезана дела (која припадају клисурастом делу Сићевачке клисуре);
 
;Први део, Кусача
Први део насеља Сићево у Сићевачкој клисури (познат под називом Кусача) дугачак је око 5,4 -{km}- и пружа се од насеља [[Просек]] (бетонски [[мост]] на Нишави) до бетонске бране [[електране|електричне централе]] на [[Нишава|Нишави]] код села [[Сићево|Сићева]]. На јужној страни клисуре, јужно од леве обале [[Нишава|Нишаве]], земљиште је већим делом стрмо, и прелази у окомите стене, које клисуру ограђују са југа и истока. Кусача (771 -{m}-) је пошумљена [[храст]]овом, [[липа|липовом]] и [[Граб (дрво)|грабовом]] шумом. У централном делу Кусаче (на простору „Петрова ливада“) налази се манастирски комплекс [[Манастир Свете Богородице Сићево‎|Манастира Свете Богородице‎]] окружен [[ливада]]ма, и виноградима иза којих је густа [[шума]].<br />Северна страна је слична јужној. У нижи пределима делимично је пошумљена, а делом и под виноградима, с том разликом што је, у однос на јужну страну, у вишим пределима претежно гола и непошумљена, брдо Јечава (596 -{m}-). Од [[1970]]. године па надаље, овај део клисуре је прерастао у велико викенд насеље са преко 300 викенд кућа, занатских и угоститељских објеката.<br />На месту спајања првог и другог дела клисуре, где из уског корита [[Нишава]] прелази у шире, у подножју насеља [[Сићево]], Нишава је преграђена браном [[1922]]. године, која део воде скреће у канал који је потом левом обале Нишаве, 2 км низводно води до турбина хидроцентрале, изграђене [[1931]].<ref name="Митић">Митић, Д. Средње понишавље - основе стратегије заштите природних и створених вредности, Универзитет у Нишу, 2006.</ref>
 
;Други део, Селиште
Други део насеља Сићево у Сићевачке клисуре почиње од бране хидроцентрале на Нишави, у рејону „Селишта“ и простире се узводно до „Бањице“ у атару насеља [[Островица (Нишка Бања)|Островица]], на улазу у [[Островичка котлина|Островичку котлину]]. Дугачак је 3 км и пошумљен ретким растињем. Са леве стране Нишаве, под нагибом од 75-80°, до висине од 300 -{m}- уздиже се кањон или брдо [[Коњарник]], преко којег воде једино [[коза|козје]] стазе.<br />Десна обала клисуре (предео „Драчје“) такође је каменита и стрма, али нешто блажег нагиба. Преко овог земљишта, сем железничке пруге и међународног пута који иду поред Нишаве, нема других стаза ни путева. Обе стране овог дела Клисуре представљају дивну панораму.
 
== Историјат ==