Сићево — разлика између измена

 
{{double image|center|Sićevačka klisura I deo.JPG|400|Sićevačka klisura II deo.JPG|400|<center>Атар села Сићево може се поделити, на основу рељефа Сићавачка клисуре у две међусобно повезана дела; Кусача ''(лево)'' и Селиште ''(десно)'' </small>}}
 
=== Климатске одлике ===
Данашњи климатски услови у Сићеву имају одлике умерено–континенталне климе.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Температурни режим као мера топлотних услова, на подручју Сићевачке клисуре првенствено је условљен Сунчевом радијацијом, њеним географским положајем и рељефом. Окружена високим [[планински масив|планинским масивима]], чине клисуру заштићеном од наглих продора и смена [[ваздух|ваздушних]] маса, што утиче на мања [[температура|температурна]] колебања и мању количину [[падавине|падавина]] у овом подручју. Просечна годишња температура ваздуха је око 10&nbsp;°C, а разлика средњих годишњих температура је мања од 1&nbsp;°C.<ref>{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf| title = Ниш – опсег температура (табела). У:Температурни режим у Србији 1961 – 1990. | accessdate= 4. 6. 2012.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20120502021039/www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf|archivedate = 2. 5. 2012.}}</ref><ref name="клима1"/>
 
Сићевачку клисуру одликује уједначен годишњи ток [[температура|температуре]], при чему су максималне вредности у [[јул]]у, а минималне у [[јануар]]у. Дневне температурне амплитуде су веће за 6–8&nbsp;°C од истих у [[Нишка котлина|Нишкој котлини]]. Јутра су током лета хладнија за 2–4&nbsp;°C, чему доприноси и хладна вода [[Нишава|Нишаве]]. Просечне годишње температуре у Сићевачкој клисури су сличне Нишкој, Пиротској и Белопаланачкој котлини у летњим месецима, док су у зимским бар за један степен више у односу на [[Нишка котлина|Нишку котлину]], где су зимски месеци увек хладнији, а летњи топлији.<ref name="клима1"/><ref name="Карактеристике поднебља">Група аутора (1983). ''Карактеристике поднебља'' У:Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.стр 15-17</ref>
 
<center>
{|{{prettytable|text-align=left}}
| style="background:silver;" colspan="5"|<center>'''Средње темературе годишњих доба у Сићевачкој клисури (1950—2009)''' </center>
|-
! Годишње доба !!Зима !!Пролеће !!Лето!! Јесен
|-
| Средња температура|| 1,53&nbsp;°C || 11,87&nbsp;°C|| 21,37&nbsp;°C || 12,07&nbsp;°C
|}
</center>
Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром од -0,6&nbsp;°C. Најтоплији месец је јул са температурама које варирају од 20&nbsp;°C до 22&nbsp;°C.<ref name="клима1">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_moss1.php?moss_id=388| title = Observatory: Niš (founded in 1889)| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије| accessdate= 16. 5. 2009.}}</ref> Мала амплитуда средње месечне температуре сврстава Сићевачку клисуру и њену околину у најтоплија подручја Србије. Такође она је у просеку топлија од других [[Клисуре у Србији|клисура у Србији]], јер се њене стеновите осојне стране интензивно загревају у току дана. Јесени су топлије од пролећа.<ref name="Дучић">Дуцић, В., Радовановић, М. (2005). ''Клима Србије.'' Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, pp. 1–179</ref>
 
У Сићевачкој клисури дувају; северни [[ветар|ветрови]] ([[Кошава]]), северозападни, „Сићевац“, „Југо“ и други;<ref name="клима2"/><ref name="Карактеристике поднебља"/>
{| class="wikitable"
|-
! Назив ветра !! Карактеристике
|-
| Кошава|| Северни ветар (северњак, „свињоморац“)'', који се јавља из североисточног правца. Нема велику честину и дува знатном јачином у хладнијој половини године.
|-
| Сићевац || То је ветар који дува кроз Сићевачку клисуру и најснажнији је ветар у овој области. Често је олујног карактера.
|-
| Југо || Топао и веома неповољан ветар за пољопривредне усеве и стоку. Он исушује тло, усеве и воће, тако да се биљке под његовим утицајем „спаруше“, а стока мршави и гине.
|-
| Северозападни ветар || То је најучесталији ветар на простору клисуре, који дува брзином од 1,5 -{m/sec}- до 2,9 -{m/sec}-.
|}
[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина [[небо|неба]] покривено [[облак|облацима]]. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до [[септембар|септембра]].<ref name="клима2">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=388| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961—1990| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије|accessdate= 13. мај 2012}}</ref>
[[Датотека:Sićevo Gorge.jpg|550px|мини|центар|[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима.]]
Иако подручје Сићевачке клисуре карактерише мала количина падавина, од 551 до 586,8 -{mm}- [[атмосферски талог|атмосферских талога]] годишње, она због своје целокупне заклоњености има већу релативну [[влажност]] од свог окружења. Зато су у њој ублажена и дејства мразева, ветрова и суша, а [[магла]] се јавља чешће и траје дуже. Изражена јутарња роса честа је појава због повећане релативне [[влажност ваздуха|влажности ваздуха]]. Најкишовитији месеци су [[мај]] и [[октобар]] (тада дувају влажни западни ветрови), док су [[септембар]] и [[фебруар]] са најмање [[киша|кише]] (под утицајем сувих хладних ветрова). Око 68 % падавина излучи се у току вегетационог периода.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на Земљи мења и у Сићевачкој клисури, „тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих десет година [[21. век]]а, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то веома подсећа на одлике [[Јадранско море|Јадранског приморја.]]“<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate= 4. 6. 2012.}}</ref>
 
Данас су у односу на снеговите године, као у већем делу [[Србија|Србије]], и на овом простору чешће године кад [[снијег|снег]] изостане.<ref>Радовановић, М., Дуцић, В. (2004). ''Колебање температуре ваздуха у Србији у другој половини XX века.'' Гласник Српског географског друштва, свеска 84 (1).</ref> Такве је и прва деценија 21. века, када су зиме са врло мало снега, највероватније због [[глобалне климатске промене|глобалних климатских промена]] на земљиној кугли.<ref>Т. Поповић, О. Јовановић, Б. Зивлак, ''Трендови температуре и падавина у СЦГ као могућа последица глобалног отопљавања'' Конференција „Системи управљања заштитом животне средине“, НВО“ Зора XXI", ЦД, Нови Сад, 2004.</ref>
 
{{цитирање|''Пре почетка савремених климатских промена у Сићевачкој клисури, снежни покривач је често достизао значајну висину да су [[воз]]ови остајали завејавани на железничкој прузи (педесетих година 20. века). Зато су парне локомотиве за зимске услове рада биле снабдевене специјалним раоницима. Тада су многа насеља месецима била одсечена од [[Ниш]]а или [[Бела Паланка|Беле Паланке]]. Једна од таквих зима била је [[1875]], када је снег који је нападао [[10. новембар|10. новембра]], био дубок 142 -{cm}- и одржао се чак до [[2. април]]а.''<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Снежне падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate= 1. 6. 2012.}}</ref>}}
<center>
{|{{prettytable|text-align=left}}
| style="background:silver;" colspan="8"|<center>'''Климатски фактори на коридору ауто-пута E-80, деоница Просек —Бела Паланка (у рејону Сићевачке клисуре)'''<ref name="Коридор Е-80">{{cite web | url = http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/finaleiae80srp.pdf| title = Климатски фактори на коридору ауто-пута Е-80, Ниш-Димитровград У:Пројекат ауто-пута Коридора 10: Коридор Е-80 Процена утицаја на животну средину на нивоу Коридора и План за управљање животне средине| accessdate= 4. 6. 2012.}}</ref></center>
|-
! Метереолошке станице !! Средња годишња температура ваздуха !! Просечна вредност средњих годишњих падавина<br />(mm)!! Средњи датум првих снежних падавина !!Средњи датум последњих снежних падавина !! Просечна годишња облачност<br />(n/10)!! Трајање сунчаног времена<br />(%) !! Средња вредност годишњег ваздушног притиска<br />(mb)
|-
|<center>'''Ниш (Бела Паланка)'''||<center>12&nbsp;°C (11&nbsp;°C)||<center> 586,8 ||<center> 16.12. ||<center> 1.3. (16.3.) ||<center> 5,5 ||<center>55 ||<center>1019—1020
|}
</center>
 
== Историјат ==