Сићево — разлика између измена

1.269 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
(→‎Историјат: замена места)
 
С леве стране нишавско-маричке магистрале налазе се викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечи дол, Кулина, Шутевац, Кусача и [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастир Свете Богородице]], који је познат и као [[манастир Свете Богородице Сићево|манастир Сићево]]. Вредности овог објекта доприносе фреске из друге и треће деценије [[17. век]]а из радионице патријарха Пајсија, познате по неспретности у цртежу и рустичности у колориту. Као [[споменик културе од великог значаја]] манастир се налази под заштитом [[Србија|Републике Србије]] <ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=904|Име=Манастир Сићево}}</ref> .<ref>Јанићијевић Ј, ''Културна ризница Србије'', Идеа, Београд, 2001.</ref>
 
== Историјат ==
По предању, Сићево је настало у [[13. век]]у када је ''([[Свети Сава]] [[1234]]. на путу за [[Цариград]] „попио и благосиљао“ сеоско вино)''.
 
Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком [[18. век]]а од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код [[Приштина|Приштине]] или истоименог села код [[Клина|Клине]] после [[Велике сеобе Срба|Сеобе Срба]] под вођством [[патријарх]]а [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића]] ([[1690]]).<ref>Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ''ПРВА СЕЛА У СРБИЈИ'', Београд, 2007, [http://www.izdavackicentar.ds.org.rs/images/6_05%20sela%20u%20Srbiji_web.pdf Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
== Положај и пространство ==
Насеље Сићево почиње западно од насеља Просека где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 8,4 километара, лучно све до западне границе Островичке котлине.