Сићево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком [[18. век]]а од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код [[Приштина|Приштине]] или истоименог села код [[Клина|Клине]] после [[Велике сеобе Срба|Сеобе Срба]] под вођством [[патријарх]]а [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Чарнојевића]] ([[1690]]).<ref>Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ''Прва села у Србији'', Београд, 2007, [http://www.izdavackicentar.ds.org.rs/images/6_05%20sela%20u%20Srbiji_web.pdf Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар]</ref>
=== Значај Сићевачке клисуре за историју Сићева ===
Сићевачка клисура је од најранијих времена представљала једну од најважнијих спона између [[Европа|Европе]] са једне и [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]] са друге стране одакле су у старим епохама долазили најважнији утицају и импулси за развоја друштвених културих и економских односа. Кроз Сићевачку клисуру су пролазили главни магистрални европски правци на [[Балканско полуострво|Балкану]], почев од тзв. „вија милитарис“ у [[Римско царство|периоду Рима]] и [[Византијско царство|Византије]], „[[Цариградски друм|цариградског друма]]“ у средњовековном периоду у доба [[Османско царство|Османлија]] до трансевропског ауто-пута [[Е75]] и његове источне гране [[Е80]] у [[21. век]]у, који Сићевачку клисуру чине раскрсницом Европе са [[Мала Азија|Малом Азијом]] и [[Црноморско подручје|Црноморског подручја]] са [[Средоземно море|Медитераном]].
<ref name="Јанковић П. Т.">Јанковић П. Т. (1909). ''Историјски развитак нишавске долине.'' Београд: Посебна издања САН, књ. -{LI}-.</ref><ref>Ајдић, Р. (1983). ''Историја Ниша'', књ. I. Ниш: Градина и Просвета.</ref> Зато се трагови материјалне културе на простору Сићевачке клисуре могу пратити од праисторије, преко [[Римско царство|Рима]] и Византије, до поствизантијског периода. Слабо насељена и без квалитетних путева, Клисура није много помињана за време Османске владавине. Са појавом [[хајдуци|хајдука]] она је постала њихово стециште, у новоформираним насељима, а са просецањем пруге с краја [[19. век]]а и пута у [[20. век]]у и стециште бројних путописаца, историчара, уметника који су у њој оставили трагове савремене материјалне културе.
| |||