Сићево — разлика између измена

=== Значај Сићевачке клисуре за историју Сићева ===

Сићевачка клисура је од најранијих времена представљала једну од најважнијих спона између [[Европа|Европе]] са једне и [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]] са друге стране одакле су у старим епохама долазили најважнији утицају и импулси за развоја друштвених културих и економских односа. Кроз Сићевачку клисуру су пролазили главни магистрални европски правци на [[Балканско полуострво|Балкану]], почев од тзв. „вија милитарис“ у [[Римско царство|периоду Рима]] и [[Византијско царство|Византије]], „[[Цариградски друм|цариградског друма]]“ у средњовековном периоду у доба [[Османско царство|Османлија]] до трансевропског ауто-пута [[Е75]] и његове источне гране [[Е80]] у [[21. век]]у, који Сићевачку клисуру чине раскрсницом Европе са [[Мала Азија|Малом Азијом]] и [[Црноморско подручје|Црноморског подручја]] са [[Средоземно море|Медитераном]].

 

Зато се трагови материјалне културе на простору Сићевачке клисуре могу пратити од праисторије, преко [[Римско царство|Рима]] и Византије, до поствизантијског периода. Слабо насељена и без квалитетних путева, Клисура није много помињана за време Османске владавине. Са појавом [[хајдуци|хајдука]] она је постала њихово стециште, у новоформираним насељима, а са просецањем пруге с краја [[19. век]]а и пута у [[20. век]]у и стециште бројних путописаца, историчара, уметника који су у њој оставили трагове савремене материјалне културе.