Рачунарска наука — разлика између измена

м
Разне исправке
м (ciscenje; козметичке измене)
м (Разне исправке)
{{Семинарски рад}}
Рачунарска наука (или научно рачунање) је брзо растећа мултидисциплинарна област која користи напредне рачунарске могућности да разуме и реши комплексне проблеме. Рачунарска наука спаја три различита елемента:
* [[Алгоритми]] (нумерички и не-нумерички) и [[моделовање]] и [[симулација софтвера]] развијени да реше проблеме (нпр. [[Биологија|биолошке]], [[Физика|физичке]] и [[Социологија|социјалне]] ), [[инжењеринг]] и проблеме [[Хуманистичka наука|хуманистичких наука]].<br />
 
* [[Рачунарство|Рачунарство и информатика]] која развија и оптимизује напредан систем [[Хардвер|хардвера]], [[Софтвер|софтвера]], умрежавање, и [[компоненте за управљање подацима]] потребних за решавање захтевних рачунских проблема.<br />
 
* Рачунска инфраструктура која подржава решавање научних и инжењерских проблема и развој рачунарске и информатичке науке.
У практичној примени, обично је примена [[Рачунарска симулација|рачунарске симулације]] и других облика [[Обрачун|обрачуна]] из [[Нумеричка анализа|нумеричке анализе]] и теорије [[Теоријска компјутерска наука|компјутерске науке]] решавање проблема у различитим научним дисциплинама.
 
=== Модел монтаже и анализе података ===
* Одговарајуће подешени модели или решене једначине за одражава запажања, предмет модела ограничења (нпр геофизичко истраживање нафте, рачунарска лингвистика).<br />
 
* Користи [[графичку теорију]] за модел мрежа, попут оне за повезивање појединаца, организација, сајтова, и биолошких система.<br />
 
 
=== Рачунарска оптимизација ===
* Оптимизација познатих сценарија (на пример, техничких и производних процеса, Фронт-енд инжењеринга).<br />
 
* Машинско учење<br />
 
 
== Методе и алгоритми ==
Термин [[Рачунарски научник|компјутерски научник]] се користи да опише неког вештог у научном рачунарству. Та особа је обично научник, инжењер или примењени математичар који примењује рачунарство високих перформанси различитим путевима да унапреди стање уметности у њеним  одговарајућим примењеним дисциплинама у физици, хемији и инжињерству. Научно рачунарство све више је утицало и на другим подручјима укључујући економију, биологију и медицину. 
 
Рачунарска наука се сада сматра трећим режимом [[Наука|науке]], допуњавањем и додавањем у експериментисању/посматрању и теорији.Суштина рачунарске науке је и нумерички алгоритамaалгоритама или [[Математика|рачунарска математика.]] У ствари, значајан напор у рачунарској науци је посвећен развоју алгоритама, ефикасној имплементацији у програмским језицима, и исправности у рачунарским резултатима. Колекција проблема и решења у рачунарској науци је пронађена у Стебу, Хардију, Хардију и Стопу, 2004. 
 
== Репродуктивно и отворено истражујуће рачунарство ==
Сложеност рачунарских метода је претња за [[Репродуктивност|репродуктивнос]]<nowiki/>т претраживања. [[Џон Кларбут]] је постао популаран истачући да репродуктивна истраживања и документовања захтевају архивирање свих сирових података и укључујући све кодове који се добијају за добијање резулатата.<ref>Sergey Fomel and Jon Claerbout, "[http://www.rrplanet.com/reproducible-research-librum/viewtopic.php?f=30&t=372 Guest Editors' Introduction: Reproducible Research]," Computing in Science and Engineering, vol. 11, no. 1,. pp. 5–7, Jan.</ref><ref>J. B. Buckheit and D. L. Donoho, "[http://www.rrplanet.com/reproducible-research-librum/viewtopic.php?f=30&t=53 WaveLab and Reproducible Research]," Dept. of Statistics, Stanford University, Tech. </ref><ref>The Yale Law School Round Table on Data and Core Sharing: "[http://www.computer.org/portal/web/csdl/doi/10.1109/MCSE.2010.113 Reproducible Research]", Computing in Science and Engineering, vol. 12, no. 5,. pp. 8–12, Sept/Oct 2010, [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1109/MCSE.2010.113|<nowiki>10.1109/MCSE.2010.113</nowiki>]]</ref> Ник Барнс, у науци манифестовања кода, предложио је пет принципа који би требали да се примењују када се користи софтвер у научној отвореној јавности   .<ref>[http://sciencecodemanifesto.org/ Science Code Manifesto homepage]. </ref> Томи Копинен је успоставио и дефинисао повезано отворену науку, и дао јој приступ да се повежу научна средства како би се омогућило транспаренто, репродуктивно и трансдисциплинарно истраживање .<ref name="kauppinen"><cite class="citation journal">Kauppinen, T.; Espindola, G. M. D. (2011). </cite></ref>
 
== Часописи ==
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|33em}}
 
== Додатни извори ==
1.572.075

измена