Манастир Светог Саве у Либертивилу — разлика између измена

'''Српски православни манастир Светог Саве''' је манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у [[Либертивил (Илиноис)|Либертивилу]] ([[Илиноис]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]). Посвећен је [[Свети Сава|Светом Сави]]. Манастир је током 20. вијека био сједиште [[Епархија за Америку и Канаду|Епархије америчко-канадске]] (1927—1963), [[Митрополија средњозападноамеричка|Митрополије средњезападноамеричке]] (1963—1991), [[Митрополија либертивилско-чикашка|Митрополије либертивилско-чикашке]] (2009—2011).<ref name="Стаза Православља, јуни 2009.">{{cite web |url=http://serborth.org/files/june09Path.pdf |title=Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, стрpp. 8 |author= |authorlink= |coauthors= |date=6. 2009. |format= |work= |publisher=Стаза Православља |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 3. 2012. }}</ref> Одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] Српске православне цркве од маја 2011, манастир је због свог духовног, историјског и културног значаја добио статус ставропигијалног манастира (под директном управом патријарха српског).<ref name="Патријарх српски Иринеј у посети Сједињеним Америчким Државама">{{cite web |url=http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_irinej_u_poseti_sjedinjenim_americhkim_drzhavama |title=Патријарх српски Иринеј у посети Сједињеним Америчким Државама |author= |authorlink= |coauthors= |date=28. 11. 2011. |format= |work= |publisher=Српска православна црква |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012. }}</ref>

Манастир је саградио први српски епископ у Америци [[Мардарије Ускоковић]].<ref name="Стаза Православља, јуни 2010.">{{cite web |url=http://www.serborth.org/files/June2010Path.pdf |title=Летњи дечји камп у манастиру Светог Саве у Либертивилу, стрpp. 12 |author= |authorlink= |coauthors= |date=6. 2010. |format= |work= |publisher=Стаза Православља |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 3. 2012. }}</ref> Саграђен је у доба велике депресије крајем 20-их и почетком 30-их година 20. вијека.<ref name="Стаза Православља, јуни 2010."/> Епископ Мардарије је правио велика одрицања те је у то доба настала изрека „''Цркву гради умире од глади''“.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> Изградњу је новчано помогао и [[Михајло Пупин]].<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> У вријеме када је саграђен, манастир је био сједиште тек основане [[Епархија за Америку и Канаду|Епархије америчко-канадске]].<ref name="Историја Српске православне цркве III">''Историја Српске православне цркве III (За време Другог светског рата и после њега)'', Ђоко Слијепчевић, Минхен-Келн 1962—1986 (Београд 1991, 2002) {{ср}} </ref> Земљиште на коме је манастир саграђен купио је епископ Мардарије Ускоковић. Епископ [[Дионисије Миливојевић]] је 1942. купио осам и 1943. пет хектара земље који су припали манастиру.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> Први Српски црквено-народни сабор у манастиру одржан је од 1. до 5. септембра 1927.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> У Либертивилу је 1935. одржана конвенција СНС (Српски народни савез), на којој је један делегат у духу тадашње политике и у вези са промјеном назива Краљевине СХС у Краљевина Југославија, предложио: „да се српски манастир у Либертивилу претвори у југословенски, а на њему истакне место српске југословенска застава“.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/>

Тијело епископа [[Мардарије Ускоковић|Мардарија Ускоковића]] сахрањено је 18. децембра 1935. у манастирској цркви.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> На сахрани епископа Мардарија присуствовало је 200 лица, 40 православних свештеника, од чега 12 српских, а његово тијело је обношено око цркве.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> Посмртни остаци [[Јован Дучић|Јована Дучића]] су након његове смрти 1943. исте године пренесени у манастирску цркву. Дучићево тијело је ексхумирано 2000. и пренесено у [[Требиње]].<ref name="Неиспуњена жеља Јована Дучића">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Neispunjena-zelja-Jovana-Ducica.sr.html |title=Неиспуњена жеља Јована Дучића |author= |authorlink= |coauthors= |date=10. 4. 2011. |format= |work= |publisher=Политика |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012. }}</ref> У цркви Светог Саве је 14. новембра 1970. сахрањен и краљ [[Петар II Карађорђевић]], на чијој сахрани је присуствовало преко 25.000 Срба, више од 400 америчких пилота и представници САД.<ref name="Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t21859.sr.html |title=Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу |author= |authorlink= |coauthors= |date=10. 3. 2007. |format= |work= |publisher=Политика |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012. }}</ref> Његово тело је јануара 2013 ексхумирано и пренесено у Србију. [[Митрополија либертивилско-чикашка|Митрополит либертивилско-чикашки]] [[Христофор Ковачевић]] сахрањен је 24. августа 2010. у овом манастиру. У манастирској цркви су сахрањени и епископи [[Фирмилијан Оцокољић]] и [[Дионисије Миливојевић]].<ref name="Живот Срба у Америци">{{cite web |url=http://pravoslavlje.spc.rs/broj/911/tekst/zivot-srba-u-americi/ |title=Живот Срба у Америци (Православље бр. 911) |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Православље (новине српске патријаршије) |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 3. 2012. }}</ref>

Поред манастира је основано гробље на коме је прва сахрана одржана 1932.<ref name="Историја Српске православне цркве III"/> На манастирском гробљу се налази око 2.000 гробова.<ref name="Живот Срба у Америци"/> У њему је сахрањено пола српских чланова и велики број министара [[Министарски савет Краљевине Југославије|Владе Краљевине Југославије]].<ref name="Раскол у Либертивилу, помирење на Опленцу"/> На гробљу се налази и споменик генералу [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]] који је подигла ОС „Равна Гора“.<ref name="Живот Срба у Америци"/> Поред споменика Драгољубу Михаиловићу, налазе се и споменици војводи [[Момчило Ђујић|Момчилу Ђујићу]] и [[Павле Ђуришић|Павлу Ђуришићу]].<ref name="На гробу краља Петра">{{cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t22115.sr.html |title=На гробу краља Петра |author= |authorlink= |coauthors= |date=13. 3. 2007. |format= |work= |publisher=Политика |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012. }}</ref> Споменик Павлу Ђуришићу је уз одобрење његове породице премјештен 2007. са другог дијела гробља у новоосновану „Алеју српских великана“ (Спомен парк српских великана) поред споменика Драгољубу Михаиловићу, а затим је поред постављен споменик Момчилу Ђујићу.<ref name="Стаза Православља, јуни 2007.">{{cite web |url=http://www.serborth.org/files/Pathjune07.pdf |title=Велика национална манифестација у манастиру Св. Саве у Либертивилу: Отворен и освећен Спомен парк српских великана, стрpp. 8 |author= |authorlink= |coauthors= |date=6. 2007. |format= |work= |publisher=Стаза Православља |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 3. 2012. }}</ref> Алеја српских великана је заједно са сва три споменика освештана 20. маја 2007. у присуству чланова српских националних организација и црквених старјешина.<ref name="Стаза Православља, јуни 2007."/>