Моћ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 89.216.171.174 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail |
м datum |
||
Ред 9:
* ''моћ као пука моћ'',
* ''моћ као надмоћ'' и
* ''моћ као могућност''<ref>[[Gajo Petrović]], MOĆ, NASILJE I HUMANOST, čas. ''[[Praxis (časopis)|Praxis]]'', br. 1-2/1970.</ref>{{напомена|По [[Франц Нојман|Францу Нојману]] „појам моћи обухвата два различита чињенична стања: ''власт над природом'' и ''власт над људима'' (под. Ч.Ч). Власт над природом је интелектуална власт која произилази из спознаје законитости спољне природе. То је оно знање које представља темељ продуктивности друштва. То је власт без моћи. Оно као такво не укључује власт над другим људима“.<ref>Franc Nojman, POLITIČKA ZNANOST U DEMOKRACIJI, čas. „Treći program“, br. 64
''Моћ као пука моћ'' је у односу на [[човек]]а неутрална. То је моћ коју поседују и [[природа]] и [[животиње|животиња]] и човек. Ту се ради о моћи опстанка, преживљавања, кретања и развоја. Непоседовање моћи у овом смислу значи застој, непокретност, распад, уништење.{{sfn|Чупић|2002|pp=81}}
Ред 32:
* Још је, у античкој филозофији, [[Аристотел]] почетак промене или [[кретање|покрета]] означио као моћ.{{sfn|Чупић|2002|pp=84}}
* За разлику од овог (Аристотеловог) широког и начелног одређења моћи, [[Макс Вебер]] је дао специфичније и операционалније. Моћ, по Веберу, подразумева „изгледе једног човека или више људи да спроведу сопствену вољу у неком заједничком делању, чак и упркос отпору других који у том делању учествују."<ref>Макс Вебер, ПРИВРЕДА И ДРУШТВО, II, Просвета, Београд 1976. pp. 30–31</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=84}} У суштини Веберовог одређења моћи је наметање воље. Оно се може реализовати прихватањем (послушношћу, дисциплином) или сламањем отпора. За остваривање моћи, по Веберу, најуспешнија су средства дисциплина и власт. Ако се ова средства поседују, моћ неће остати само шанса, већ ће се у потпуном смислу реализовати. Из овог Веберовог схватања моћи један број аутора закључује да се у суштини моћ одређује као надмоћ.{{sfn|Чупић|2002|pp=84}}{{напомена|Тако [[Reinhard Bendix|Рајнхард Бендикс]] истиче да је „Веберова дефиниција моћи веома слична [[Карл фон Клаузевиц|Клаузевицевој]] дефиницији рата“.<ref>Reinhard Bendix, MAX VEBER: AN INTELLECTUAL PORTRAIT, New York, 1962. pp. 290 u Eduard V. Walter, MOĆ I NASILJE, čas. ''Pogledi'', br. 1/1984. pp. 62.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=103}}}}
* [[Роберт Бирстет]] моћ дефинише као латентну способност да се наметне сила у одређену друштвену ситуацију. За Бирстета моћ је друштвена појава. Он наглашава разликовање моћи од престижа, утицаја, власти, права, снаге и ауторитета. По њему, моћ се може јавити у формалној организацији, неформалној организацији и неорганизованој заједници.<ref>O Birstetovom određenju moći u Robert Bierstedt, AN ANALYSIS OF POWER, ''American Sociological Review'', 15, 1950. U ovom radu korišćeni su izvori o Birstetu - Josip Županov, SAMOUPRAVLJANJE I DRUŠTVENA MOĆ, Naše teme, Zagreb, 1969
* За [[Бертранд Расел|Бертрана Расела]] моћ је „основни појам у друштвеним наукама у истом смислу у коме је енергија основни појам у физици“. Концепт моћи се, по Раселу, ограничава на „продукцију намераваних учинака“.<ref>Bertrand Russel, POWER: A NEW SOCIAL ANALYSIS, Uniwin Reperbacks, London, Sydney, Wellington 1988. pp. 9 i 25.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=84–85}}
* За [[Феликс Опенхајм|Феликса Опенхајма]], пак, моћ је способност утицаја, ограничавања или кажњавања. Поседовати моћ значи „бити способан подредити друге нечијој контроли, односно ограничити њихову слободу."<ref name="Enciklopedija političke kulture"/>{{sfn|Чупић|2002|pp=85}}{{напомена|Феликс Опенхајм сматра да његова дефиниција „покрива убеђивање (рационално и преваром), подстицање и застрашивање (укључујући манипулисање и 'неодлуке')“. Он такође даје преглед различитих тумачења моћи.<ref>Felix Oppenheim, POLITICAL CONCEPTS, Basil Blackwell, Oxford 1981. pp. 29–51.</ref>{{sfn|Чупић|2002|pp=103}}}}
| |||