Вртача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Уклоњена веза: Поникве користећи Dab solver
Ред 2:
[[Датотека:Vrtace_Bosna.jpg|мини|десно|250п|Вртаче између [[Кључ (град)|Кључа]] и [[Босански Петровац|Босанског Петровца]], западна [[Босна]]]]
[[Датотека:Levkasta vrtača-Taor.jpg|мини|десно|250п|Вртача, [[Таор]]]]
'''Вртаче''' или '''[[поникве]]''' су затворене [[Депресија (геологија)|депресије]], најчешће [[овал]]ног облика, од метарског до декаметарског [[пречник]]а и [[дубина|дубине]]. Обично се третирају као елементарни површински облици [[крашки процес|крашког процеса]]. Њихове [[димензија|димензије]] у појединим случајевима могу достићи и метарски ред величине.<ref name="autogenerated235">Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 235.</ref>
 
Највећи број вртача настаје [[солватација|растварањем]]. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.
Ред 9:
# '''Тањирасте вртаче''' су плитке вртаче, чији је полупречник вишеструко већи од дубине. Дно им је обично заравњено, покривено црвеницом. Тањирасте вртаче настају у слабије растворљивим [[стене|стенама]], као што су [[доломит]]и, или у [[кречњак|кречњацима]] с већим садржајем нерастворљивих компонената.
# '''Левкасте вртаче''' имају полупречник приближно једнак дубини. Ти облици су веома чести у добро растворљивим, [[геотектоника|тектонски]] поремећеним кречњацима. На њиховим странама, по правилу, су развијене [[шкрапа|шкрапе]].
# Полупречник '''бунарастих вртача''' је знатно мањи од дубине. Бунарасте вртаче настају на пресеку два вертикална - субвертикална разлома или више њих. Оне представљају прелаз ка [[јама]]ма. Оштра граница између бунарастих вртача и јама не може се поставити.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 235.<name="autogenerated235"/ref>
 
Вртаче су, по правилу, масовна појава. Јављају се на заравњеним [[терен]]има, где се воде дуже задржавају на површини и обављају растварање. Огољен [[кречњак|кречњачки]] терен, покривен великим бројем од левкастих до бунарастих вртача, између којих постоје само уске [[преграда|преграде]], назива се '''богињави крас'''.<ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 236.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вртача