Отворите главни мени

Промене

40 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
Један од најуспешнијих команданата у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Под његовом командом, [[Црвена армија]] је извојевала важне победе у биткама за [[Битка за Москву|Москву]], [[Битка за Стаљинград|Стаљинград]], [[Опсада Лењинграда|Лењинград]], [[Операција Багратион|Белорусију]] и [[Битка за Берлин|Берлин]]. Четвороструки је [[Херој Совјетског Савеза]], [[Херој Народне Републике Монголије]], носилац [[Орден победе|Ордена победе]] и многих других [[Ордени и медаље СССР|совјетских]] и страних одликовања.
 
После Другог светског рата, запао је у [[Јосиф Стаљин|Стаљинову]] немилост, а након његове смрти подржао је [[Никита Хрушчов|Никиту Хрушчова]] у обрачуну са [[Антипартијска група|антипартијском групом]] ([[Вјачеслав Молотов|Молотов]], [[Georgij Maljenkov|Маљенков]] и [[Лазар Каганович|Каганович]]). Године [[1957]]. због неслагања с Никитом Хрушчовим искључен је Централног комитета [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]]-а и смењен са свих војних функција, а [[1958]]. је пребачен у резерву и пензионисан. После Хрушчова, [[1964]]. године, ново руководство вратило га је у милост, али не и на власт. Остао је популарна личност у Совјетском Савезу све до смрти.
 
 
До [[1923]]. Жуков је био командант пука, а [[1930]]. бригаде. Ватрено се залагао за бржу реформу војске и увођење и веће коришћење оклопних јединица јер је сматрао да ће тенкови имати одлучујућу улогу у будућим ратовима. Био је познат по својој строгости, детаљном планирању и гвозденој дисциплини. Преживео је [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[чистка|чистке]] врха [[Црвена армија|Црвене армије]] ([[1937]]-[[1938/39]]).
 
Године [[1938]]. Жукову је предата дужност над командом Прве совјетско-монголске групе армија, како би спровео акцију против [[Јапан|јапанских]] инвазионих снага на граници између [[Монголија|Монголије]] и [[Манџурија|Манџуко]] коју су контролисали Јапанци у необјављеном рату који је трајао од [[1938]]. до [[1939]]. Оно што је почело као гранично пушкарање - јапански тест спремности Совјета да одбране своју територију - нагло је ескалирало у прави рат, који су Јапанци покренули, напредујући кроз Монголију са 80.000 војника, 180 тенкова и 450 борбених авиона.
 
То је довело до одлучујуће [[битка на Халкин Голу|битке код Халхин Гола]]. Жуков је захтевао знатна појачања и [[15. август]]а, [[1939]]. издаје наређење за напад које је из прва изгледало као конвенционални фронтални напад. Међутим, Жуков је држао две тенковске бригаде у позадини, које је током успешног маневра, послао на оба крила фронта. Подржавани од стране моторизоване артиљерије и пешадије, две борбене групе опкољавају јапанску шесту армију и пресецају им везу са залихама. У току неколико наредних дана јапанске трупе бивају поражене.
 
За успех у овој операцији Жуков је награђен титулом [[Херој Совјетског Савеза|Хероја Совјетског Савеза]]. Ван Совјетског Савеза, међутим, о овој бици се мало знало, и до тада је и [[Други светски рат]] почео. Жуковљево пионирско коришћење оклопних јединица је прошло незапажено од стране Запада, и последице немачког [[блицкриг]]а на [[Француска|Француску]] у [[1940]]. су дошле као велико изнанађење.
 
Унапређен у чин генерала [[1940]], Жуков је накратко био шеф Генералштаба пре него што је због неких несугласица са Стаљином смењен у јуну маршалом [[Борис Шапошњиков|Шапошњиковим]] (кога је опет наследио [[Александар Васиљевски]] у новембру).
 
=== Други светски рат ===
После [[операција Барбароса|немачке инвазије на Совјетски Савез]] у јуну [[1941]], Жуков је послат у [[Санкт Петербург|Лењинград]] да организује одбрану града. Зауставио је немачко напредовање ка јужној периферији града у јесен [[1941]].
 
У октобру [[1941]], када су се Немци приближили [[Москва|Москви]], Жуков замењује [[Семјон Тимошенко|генерала Тимошенка]] на дужности команданта и бива задужен да управља одбраном Москве (види [[Битка за Москву|Московска битка]]). Такође је руководио пребацивањем трупа са [[Руски далеки исток|Далеког истока]], где је велики део совјетских копнених снага био стациониран на дан [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] инвазије. Успешна совјетска противофанзива [[1941]]. натерала је Немце да се повуку, ван домашаја совјетске престонице. Жуковљеви подвизи у закључивању о даљим непријатељевим потезима се сматрају једним од његових највећих достигнућа.
 
У [[1942]]. Жуков је постао заменик врховног команданта и послат на југозападни фронт да би командовао одбраном [[Волгоград|Стаљинграда]]. Под свеобухватном командом Васиљевског, надгледао је опкољавање и заробљавање немачке шесте армије године [[1943]]. по цени од око милион мртвих (види [[Битка за Стаљинград|Стаљинградска битка]]). Током стаљинградских операција Жуков је провео највећи део времена у безуспешним нападима на правцу [[Ржев]]-[[Вјазма]], позната као ''"[[Операција Марс|Ржевска кланица]]"'' ("Ржевская мясорубка"), без обзира на све прогласио је победу код Стаљинграда као своју, што је натерало Стаљина да потпише објаву о Жуковљевом непрописном понашању: ''"Супротно Жуковљевим тврдњама, он нема никакве везе са планом ликвидације групе немачких трупа код Стаљинграда; познато је да је план развијан и покренут у јесен 1942, док је Жуков био на другом фронту, далеко од Стаљинграда"''.
 
У јануару [[1943]]. организовао је први пробој немачке блокаде Лењинграда. После неуспеха Маршала [[Климент Ворошилов|Ворошилова]], преузео је акцију и успешно је прекинуо [[опсада Лењинграда|опсаду Лењинграда]] у јануару [[1944]].
 
Жуков је предводио совјетску офанзиву [[1944]]. и коначни напад на [[Немачка|Немачку]] у [[1945]]. као и окупацију [[Берлин]]а у априлу. Постао је први командант [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] окупационе зоне у Немачкој. Као најчувенији совјетски војни командант у [[Велики отаџбински рат|Великом отаџбинском рату]], Жуков је вршио инспекцију Победничке параде на [[Црвени трг|Црвеном тргу]] у Москви године 1945.
[[Датотека:Zhukov 1945 E010750410-v8.jpg|мини|Жуков са [[Бернард Монтгомери|Монтгомеријем]]<br /> у Берлину, 1945.]]
 
У јуни исте године постао је пуноправни члан [[Президијум]]а [[Централни комитет КПСС|Централног комитета]] комунистичке партије. Имао је, међутим, значајне политичке несугласице са Хрушчовим по питањима војне политике. Хрушчов је смањивао број конвенционалних снага и морнарице, и у исто време развијао стратешко нуклеарно наоружање као примарну силу која је требало да одврати непријатеље од сукоба са Совјетским Савезом, стога ослобађајући људство и ресурсе који су могли служити развоју цивилне економије.
 
Жуков је подржао интересе војске и успротивио се Хрушчовљевој политици. Хрушчов, да би демонстрирао доминацију партије над војском, сменио је Жукова са министарске дужности и протерао га из Централног комитета (октобра [[1957]]). У својим мемоарима, Хрушчов тврди да је веровао да Жуков планира ''државни удар'' против њега и оптужује Жукова за ово као основу за истеривање на састанку Централног комитета.
 
После Хрушчовљеве смене у октобру [[1964]]. ново руководство [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]] и [[Алексеј Косигин|Алексеја Косигина]] враћа Жукова у милост, али не и на власт. Остао је популарна личност у Совјерском Савезу све до смрти [[1974]]. Сахрањен је са свим војним почастима.
1.506.851

измена