Википедија

Мали Иђош — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м +
Ред 31:
Током -{XVIII}- и [[19. век|-{XIX}- века]] на ово подручје се досељавају [[Немци]], [[Мађари]] и други народи. Код Малог Иђоша се [[1849]]. год. одиграла [[Битка код Малог Иђоша|битка између мађарских и аустријских трупа]]. После [[Други светски рат|Другог светског рата]], колонизацијом становништва из Црне Горе и других крајева Југославије формира се нови састав становништва. Село Секић тада добија назив [[Ловћенац]].
 
Мали Иђош лежи насред Бачке, у котлини брежуљака Телечка. Њено већинско становништво чине [[Мађари]], [[Срби]]. Са именом општине Мали Иђош први пут се срећемо [[1476]]. године без неведене жупаније, када су убележена имања Маротијевих у Потисју. Два села су била у данашњим атарима Иђоша, судећи бар по називима других наведених места. Међутим 14 година раније у једном документу се помиње пуста Хеђештхурол (Hegyesthurol). 16. фебруара [[1462]]. године на молбу своје мајке краљ [[Матија Корвин]] као украс Ержебетином двору поклања сва места и пусте наведене у документу. [[Село]] се у историјским документима помиње до овог догађаја. Међутим унутрашњост земљине коре говори нешто друго. Ископине из [[1906]]-[[1907]]. говоре о добу сеобе народа Једна од наших заоставштина из [[1522]]. године – где додуше фали део који се односи на Иђош – је [[харачки тефтер|харачки списак]] који је веома значајан запис. Кметови Јохана Хегешија у селу Девечер (данашњи назив атара северно од Србобрана), [[кмет]]ови Бласиуса Хегешија у селу
Бетерен (Бетер је вероватно део данашњег Темерина) су плаћали харач.
 
Ред 40:
Касније у турским записима о порезу Мали Иђош се помиње у суботичком пашалуку са 18 [[кућа]] порезника од [[1580]]. до 1582. године, Велики Иђош са 17 кућа порезника [[1580]]. године и са 23 [[кућа]] поразника [[1590]]. године. [[1652]]. године Иђошани порез плаћају Ференцу Вешеленију. [[1655]]. године када се спроводило даривање имања оба Иђоша прелазе у власништво Адама Вешеленија. Оба села пропадају до краја [[17. век|XVII века]]. [[1703]]. године обе пусте се још помињу као засеоци из турског доба. Током спровођења мера везаних за погранични појас, када се између осталог записују имања камаре, оба села се помињу као пусте. На једном документу се називају Киш Хиђош и Наги Хигијош а на другом -{Parvohygoš i Magnohygioš.}- Недуго затим камара даје у закуп атаре оба села деградирана у пусту.
 
Велики утицај за одлуку о насељавању пуста Мали Иђош и Велики Иђош имао је Антал Котман [[1763]]. године. У свом извештају о локацијама, обе пусте је обележио као погодне за насељавање. Наново насељавање је водио Пал Крушпер, директор сточарства камаре. Убрзо након што је објавио насељавање Малог Иђоша, јавили су се [[мађари]]Мађари католици из Бекешсентандраша из жупаније Бекеш који су били вољни да се населе уз одређена права.
Мали Иђош је [[1769]]. године директор сточарства камаре обележио као место за дошљаке. Насељеници су стигли марта исте године. Поводом тога 21. март се од [[1994]]. године обележава као дан села. Највећи догађај током историје у селу везује се за револуцију 1849. године. 14. јула мађарска војска је под вођством Рихарда Гујона извојевала своју последњу победу над Јелачићевом војском.
<ref>[http://www.kishegyes.rs/article_list.php?lg=sr&id_level_3=1 Званична веб-страна Наше село Мали Иђош], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мали_Иђош”