Фигуративни број — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17:
 
== Историја ==
<div>Математичка истраживања фигуративних бројева показала су да су они настали са Питагором, врло вероватно на основу вавилнскихвавилонских или египатских прекурсора. Генерисање било које класе фигуративних бројева Питагорејци су истраживали користећи гномоне такође приписане Питагори. Нажалост, не постоји веродостојан извор за ове тврдње, због тога што су сви постојећи списи о Питагорејцима<ref>{{Шаблон:Citation|title = The Theoretic Arithmetic of the Pythagoreans|first = Thomas|last = Taylor}}</ref> из каснијих векова.<ref>{{Шаблон:Citation|title = A History of Mathematics|edition = Second|first1 = Carl B.|last1 = Boyer|first2 = Uta C.|last2 = Merzbach|page = 48}}</ref> Чини се да је сигурно да је четврти троугаони број од десет објеката, тзв. [[тетрактис]] у Грчкој, био централни део [[Питагорејци|питагорејске религије]], заједно са неколико других личности такође називаних тетрактис.<sup class="noprint Inline-Template Template-Fact" style="white-space: nowrap;">&#x5B;''<span title="This claim needs references to reliable sources. (July 2011)">citation needed</span>''&#x5D;&nbsp;</sup> Фигуративни брјеви су били рига питагорејске геометрије.</div>
 
<div>Модерна студија фигуративних бројева сеже до [[Пјер де Ферма|Фермата]], конкретно [[теорема Ферматовог полигоналног броја|теореме Ферматовог полигоналног броја]]. Касније, то је постала значајна тема за Ојлера, који је дао експлицитну формулу за све [[квадратни троугаони број|троугаоне бројеве који су савршени квадрати]], међу многим другим открићимоткрићима у вези са фигуративним бројевима. </div>
 
Фигуративи бројеви су имали значајну улогу у модерној рекреативној математици.<ref>{{Шаблон:Citation|last1 = Kraitchik|first1 = Maurice|title = Mathematical Recreations|edition = Second Revised|publisher = [[Dover Books]]|isbn = 978-0-486-45358-3|year = 2006}}</ref> У математичким истраживањима, фигуративни бројеви су проучавани путем [[Ерхартови полиноми|Ерхартових полинома]], [[Полином|полинома]] који рачунају број целобројних тачака у полигонима или полихедронима када је проширено датим фактором.<ref>{{Шаблон:Citation|last1 = Beck|first1 = M.|last2 = De Loera|first2 = J. A.|author2-link = Jesús A. De Loera|last3 = Develin|first3 = M.|last4 = Pfeifle|first4 = J.|last5 = Stanley|first5 = R. P.|author5-link = Richard P. Stanley|contribution = Coefficients and roots of Ehrhart polynomials|location = Providence, RI|mr = 2134759|pages = 15–36|publisher = Amer. Math. Soc.|series = Contemp. Math.|title = Integer points in polyhedra—geometry, number theory, algebra, optimization|volume = 374|year = 2005}}</ref>