Прокламација о еманципацији — разлика између измена

Прокламација о еманципацији је у време издавања критикована јер је ослободила само робове на територијама над којима Унија није имала контролу. Иако већина робова није одмах ослобођена, Прокламација јесте ослободила три хиљаде робова на сам дан кад је ступила на снагу<ref name=SIFBEP>-{Keith Poulter, "Slaves Immediately Freed by the Emancipation Proclamation", ''North & South'' vol. 5 no. 1 (December 2001),. pp. 48}-</ref> у деловима девет од десет држава на које се односила (Тексас је изузетак).<ref name=AEPLRES>-{William C. Harris, "After the Emancipation Proclamation: Lincoln's Role in the Ending of Slavery", North & South vol. 5 no. 1 (December 2001), map o. pp. 49}-</ref> У свим конфедеративним државама (изузев Тенесија и Тексаса), Прокламација је одмах ступила на снагу на територијама које је Унија окупирала, и најмање 20.000 робова<ref name=SIFBEP /><ref name=AEPLRES /> је ослобођено 1. јануара 1863.

Чувши за Прокламацију велики број робова је бежао на страну Севера како су снаге Уније напредовале на југ. Како је војска Уније напредовала кроз Конфедерацију, хиљаде робова је ослобађано сваког дана све док скоро сви (око 4 милиона према попису из 1860)<ref name=1860Census>{{cite web |url=http://www.sonofthesouth.net/slavery/slave-maps/slave-census.htm |title=Census, Son of the South |author= |dateyear=1860 |work= |publisher=sonofthesouth.net |accessdate= }}</ref> робова није ослобођено до јула 1865.

[[Аболиционизам|Аболиционисти]] су дуго времена тражили од Линколна да ослободи све робове. На масовном скупу у Чикагу 7. септембра 1862, захтевана је тренутна еманципација за све робове. Делегација коју је предводио [[Вилијам В. Патон]] се састала са председником у [[Бела кућа|Белој кући]] 13. септембра. Линколн је рекао како у мирнодопским условима нема уставно овлашћење да ослободи робове. Чак и у време рата, еманципација је била ризичан политички потез. Јавно мњење као целина је било против тога.<ref>-{Guelzo, Allen C. ''Lincoln's Emancipation Proclamation'', 2004,. pgpp. 18}-</ref> Очекивано је оштро противљење коперхед демократа{{напомена|Коперхед ({{јез-енг|Copperhead}}, ''бакроглави'') демократе су представљале гласну групу демократа на Северу, који су се залагали за тренутно потписивање мира са Конфедерацијом. Републиканци су почели ове антиратне демократе да називају Коперхед, упоређујући их са отровном змијом ''-{[[Agkistrodon contortrix]]}-'', која се у Сједињеним Државама назива ''-{copperhead}-''. Ова група је прихватила тај надимак, али га је повезивала са својом љубављу према слободи.}}, а реакција лојалних граничних држава је била неизвесна. Делавер и Мериленд су већ имали висок проценат слободних црнаца 1860: 91,2% Делавер а 49,7% Мериленд.<ref>-{Peter Kolchin, ''American Slavery: 1619–1877'', New York: Hill and Wang, 1994,. pp. 82}-</ref>

Међу областим јужњачких држава под окупацијом Севера у којима су локални команданти Прокламацију одмах спровели у дело су били Винчестер, Вирџинија<ref>-{Richard Duncan, Beleaguered Winchester: A Virginia Community at War (Baton Rouge, LA: LSU Press,. 2007),. pp. 139-40}-</ref>, Коринт, Мисисипи <ref>-{Ira Berlin et al., eds, Freedom: A Documentary History of Emancipation 1861–1867, Vol. 1: The Destruction of Slavery (Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1985),. pp. 260}-</ref>, морска острва дуж обала каролина и Џорџије<ref>William Klingaman, Abraham Lincoln and the Road to Emancipation, 1861–1865 (NY: Viking Press, 2001),. pp. 234.</ref>, Ки Вест, Флорида <ref>-{"Important From Key West", New York Times February 4, 1863, pp. {{page|year=1863|id=|pages=1}}}-</ref>, и Порт Ројал, Јужна Каролина<ref name="New York Times January 9, 1863, pp. {{page|year=1863|id=|pages=2}}">{{cite news |url=http://www.nytimes.com/1863/01/09/news/interesting-port-royal-jubliee-among-negroes-first-president-s-emancipation.html?scp=35&sq=&st=p?pagewanted=1 |title=Interesting from Port Royal |publisher=The New York Times |date = 9. 1. 1863. |pageslast=2 Own| first=Our | lastpages=Own2}}</ref>.

Често се јављају тврдње да Прокламација о еманципацији није одмах ослободила ниједног роба. Као резултат Прокламације многи робови су ослобођени током рата, почев од дана кад је ступила на снагу. По изјавама сведока, у местима као што су Хилтон Хид, Јужна Каролина,<ref>-{"News from South Carolina: Negro Jubilee at Hilton Head", ''New York Herald'', January 7, 1863,. pp. 5}-</ref> и Порт Ројал, Јужна Каролина,<ref name="New York Times January 9, 1863,. pp. 2"/> 1. јануара је слављено када је хиљаде црнаца обавештено да је постало слободно.

Област под окупацијом Уније, на којој су црнци ослобођени тренутно по ступању Прокламације на снату је укључивала делове источне Северне Каролине, долину Мисисипија, северну Алабаму, долину Шенандоу у Вирџинији, велики део Арканзаса и Морска острва Џорџије и Јужне Каролине.<ref>-{Harris, "After the Emancipation Proclamation",. pp. 45}-</ref>. Иако су неки окрузи територије Вирџиније која је била под окупацијом били изузети из Прокламације, доња долина Шенандоу и област око Александрије су били покривени њом.<ref name=SIFBEP />

[[Датотека:TRUMP.JPG|мини|300п|"Последња карта Ејба Линколна; Или, ''-{Rouge-et-Noir}-'' (црвено и црно)"; Панч ({{јез-енг|Punch}}), број 43, 18. октобар 1862,. pp. 161.— карикатура Енглеза [[Џон Тенијел|Џона Тенијела]], након што је ''Тајмс'' инсинуирао да је ослобађање робова Линколнов ''очајнички последњи адут''; Линколн на цртежу има ђаволске рогове. Ову карикатуру је често репринтовала ''коперхед'' штампа.<ref>{{cite web |url=http://www.arthist.umn.edu/aict/Tennielweb/punch/621018.html |title=Abe Lincoln's Last Card}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=aQQXbIE--ggC&pg=PA236-IA10&lpg=PA236-IA10&dq=London+Times+freeing+the+slaves+Lincoln's+%22desperate+last-trump+card%22&q=London%20Times%20freeing%20the%20slaves%20Lincoln's%20%22desperate%20last-trump%20card%22 |title=Abraham Lincoln, a press portrait: his life and times from the original newspaper documents of the Union, the Confederacy, and Europe |last=Mitgang|first=Herbert |last=Mitgang |publisher=Fordham Univ Press |year=2000|isbn=978-0-8232-2062-5}}</ref>]]<!--http://www.shipofstate.com/prints/PunchLincoln/1862lastcard/1862lastcard.htm has more detail about poem on same page in ''Punch'', but, as a commercial site, is probably not an appropriate ref-->

Сада када се рат водио у терминима слободе против робовласништва, британска или француска подршка Конфедерацији би изгледала као подршка робовласништву, које су обе силе укинуле. [[Хенри Брукс Адамс|Хенри Адас]] је приметио да је „Прокламација о еманципацији учинила више за нас него све пређашње победе наше дипломатије.“ У Италији, [[Ђузепе Гарибалди]] је хвалио Линколна као „наследника прегалаштва [[Џон Браун|Џона Брауна]]“. 6. августа 1863, Гарибалди је писао Линколну: ''Будућа поколења ће Вас звати великим еманципатором, а то је завиднија титула него што би било каква круна могла да буде, и већа ствар од било ког простог блага''.<ref>-{Mack Smith,. pp. 72}-</ref>

У годинама након Линколнове смрти су његове активности у издавању Прокламације слављене. Годишњица Прокламације је прослављана као црначки празник више од 50 година; празник [[џунтинт]] је организован у неким државама у славу овог догађаја.<ref>{{harvnb|Guelzo||ppp=244}}</ref> 1913, на педесетогодишњицу Прокламације о еманципацији су одржане посебно велике прославе.

У свом делу ''Линколнова Прокламација о еманципацији'', [[Ален Ц. Гуелзо]] је приметио недостатак суштинског поштовања овог документа од стране професионалних историчара, јер је он био тема премало великих научних студија. Гуелзо сматра да је Линколн био последњи амерички „политичар [[доба просветљења]]“<ref>{{harvnb|Guelzo||ppp=3}}</ref> и да је као такав био посвећен укидању робовласништва строго у границама закона.

Неки други историчари приписују Линколну више заслуга за оно шта је учинио у контексту тензија у свом кабинету и друштву које је било у рату, за његов лични напредак у политичком и моралном смислу, и за обећање робовима које је одржао.<ref>-{Doris Kearns Goodwin, ''A Team of Rivals'', New York: Simon & Schuster, 2005}- 2005</ref> Можда би више било постигнуто да на њега није извршен атентат. [[Ерик Фонер]] је написао:

<blockquote>Линколн није био аболициониста или [[радикални републиканци|радикални републиканац]], што је чињеница коју Бенет истиче небројено пута. Он се није залагао за тренутну аболицију пре рата, и имао је [[расизам|расистичке]] ставове типичне за то време. Али је такође био и човек од дубоких убеђења што се тиче робовласништва, и током Грађанског рата је показао изузетну способност за морално и политичко напредовање.<ref>{{cite web |url=http://www.ericfoner.com/reviews/040900latimes.html |title=review of ''Forced into Glory: Abraham Lincoln's White Dream'' by Lerone Bennett, Jr. |first=Eric |last=Foner |first=Eric|publisher=Los Angeles Times Book Review |date = 9. 4. 2000. |accessdate=Jun 30, 2008}}</ref></blockquote>

* Crowther, Edward R. “Emancipation Proclamation”. in ''Encyclopedia of the American Civil War.'' Heidler, David S. and Heidler, Jeanne T. (). {{page|year=2000. |id=ISBN 0-393-04758-X|pages=}}

* -{McPherson, James M. ''Ordeal by Fire: the Civil War and Reconstruction'' (2001 [3rd ed.]), esp. ppespp. 316-321.}-

* Roger L. Ransom and Richard Sutch: ''One Kind of Freedom – The Economic Consequences of Emancipation'', Cambridge University Press,. Cambridge {{page|year=1977 |id=ISBN 0-521-29203-4|pages=}}

* {{Cite book |ref= harv|url=http://books.google.com/?id=aQQXbIE--ggC&pg=PA236-IA10&lpg=PA236-IA10&dq=London+Times+freeing+the+slaves+Lincoln's+%22desperate+last-trump+card%22&q=London%20Times%20freeing%20the%20slaves%20Lincoln's%20%22desperate%20last-trump%20card%22 |title=Abraham Lincoln, a press portrait: his life and times from the original newspaper documents of the Union, the Confederacy, and Europe |first=Herbert |last=Mitgang |first=Herbert|publisher=Fordham Univ Press |year=2000|isbn=978-0-8232-2062-5}}