Воздвижење часног Крста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Враћене измене Sasanida (разговор) на последњу измену корисника Јованвб
Ред 5:
Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи [[Хришћани|хришћане]], те Римљани послаше писмо [[Константин Велики|цару Константину]], да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством [[Часни крст|Часног Крста]]. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма“.
 
[[Јелена (мајка цара Константина)|Царица Јелена]], мајка цара Константина, оде на поклоњење [[Христос|Христовом]] гробу у [[Јерусалим]] и тамо пронађе на ђубришту Крст, којим оживе једног мртваца и од тада се празнује '''ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста'''. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га [[патријарх Макариј|патријарху Макарију]]. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у [[Јадранско море]], а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у [[Византијско царство|Византију]], христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над [[Скити]]ма на [[Dunav|Дунаву]]. Он начини три крста и написа на њима: „ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин. у Кукузу (или Коману) у Јерменији је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године Св. Јован Златоусти.
 
Тропар (глас 1):