Иван Дујчев — разлика између измена

'''Иван Симеонов Дујчев''' (1. мај 1907, София-24[[Софија]]—24 априла 1986, Софија) био је истакнути бугарски историчар и палеограф уско специјализован за бугарску и византијску средњовековну историју.

Од 1932. до 1936. био је на специјалистичким студијама у [[Краљевина Италија|Италији]]. Године 1934. под менторством проф. Силвија Ђузепеа Меркатија израдио је и одбранио докторат на [[Римски универзитет|Римском универзитету]] на тему „Бугарски Асеновци у Византији“ (Българските Асеневци във Византия). У Ватиканској школи у Риму завршио је и курс [[палеографија|палеографије]] и [[архивистика|архивистике]]. У то време његов покровитељ и ментор био је префект Ватиканског архива кардинал Анђело Меркати.

Касније је постао асисент па доцент за средњовековну бугарску историју на Софијском универзитету (1936-јануар 1945). По убеђењу је близак толстоизму и часопису „Препород“ (Възраждане). Након што је бугарска војска окупирала Македонију априла 1941, посетио је области, посетио је у више наврата ово подручје и упознао се са месним становништвом. Од 7. јула до 17. августа 1941. био је преводилац у италијанској командантури у [[Костур (град)|Костуру]], који се налазио под италијанском окупацијом. Због пружања заштите локалном македонском становништву, кога су прогониле грчке власти, изазвао је незадовољство Италијана, те је на њихов захтев опозван.<ref>Даскалов, Георги. Клио срещу Темида. Антон Калчев – хуманист или военнопрестъпник“, Военно издателство, София, 2013, с. 81.</ref> Његова књижица „Македонија у бугарској историји“ (Македония в българската история) објављена 1941, комунистичке власти у Бугарској уврстиле су у списак „фашистичких књига“, а самог Дујчева отпустиле са Универзитета. Због тога Дујчев је био неколико година принуђен да преживљава преводећи романе и научну литературу с [[француски језик|француског језика]].