Античестица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: У физици честица, свака честица има своју античестицу. Античестице има исту масу као и честиц...
 
Нема описа измене
Ред 7:
'''Експеримент'''
 
Године 1932, убзо након појаве позитрона ([[Пол Дирак]]), [[Карл Д. Андерсон]] је пронашао у сударима ,у космичком зрачењу, ове честице. Пронађене су помоћу [[Вилсонов детектор|Вилсонове камере]] тј,. детектора. У овом детектору честица дошло је до померања електрона или позитрона, при том се визуелно може видети путања којом се крећу. Када се у детектор уведе магнетно поље, долази до специфичног кретања сваке честице, у управо по тој путањи се препознаје о којој честици је реч. У случају електрона и позитрона, дошло је до закривљења путање, али у обрнутом смеру од смера којим би се електрон кретао. Тако је откривен позитрон тј. електронова античестица.
Антипротон и антинеутрон је пронашао [[Emilio Segrè|Емилио Сегре]] и [[Owen Chamberlain|Овен Чамберлејн]] 1955. године на Баркли универзитету у Калифорнији.