Античестица — разлика између измена

У физици честица, свака честица има своју античестицу. Античестице има исту масу као и честица, али има обрнуто наелектрисање. Изузетак су честице без масе, бозони, у које спада на пример [[фотон]]. Занимљиво је, да чак и електрично неутралне честице, на пример неутрон, нису идентичне са својом античестицом. У наведеном примеру, неутрон је изграђен од [[кварк|кваркова]], док је антинеутрон изграђен од [[антикварк|антикваркова]].

Могу се произвети у разним процесима. Ови процеси данас се користе у [[акцелератор|акцелераторима]] честица, у циљу стварања нових честица и тестирању теорије физике честица.

Процеси са високом енергијом природно могу да произведу античестицу. Античестице се могу видету у космичком зрачењу, као и у одређеним нуклеарним реакцијама.

 

 

 

Године 1932, убзо након појаве позитрона ([[Пол Дирак]]), [[Карл Д. Андерсон]] је пронашао у сударима ,у космичком зрачењу, ове честице. Пронађене су помоћу [[Вилсонов детектор|Вилсонове камере]] тј. детектора. У овом детектору честица дошло је до померања електрона или позитрона, при том се визуелно може видети путања којом се крећу. Када се у детектор уведе магнетно поље, долази до специфичног кретања сваке честице, у управо по тој путањи се препознаје о којој честици је реч. У случају електрона и позитрона, дошло је до закривљења путање, али у обрнутом смеру од смера којим би се електрон кретао. Тако је откривен позитрон тј. електронова античестица.