Википедија

Државни савет (Србија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
{{Проширити}}
'''Државни савет''' је био државни орган Србије чија се моћ и надлежност час сужавала час проширивала.
 
== Историја ==
Историја Д.Државног С.савета почиње у доба [[Први српски устанак|Карађорђева устанка]]. СВршио почеткаје врховнаврховну законодавназаконодавну, управнауправну и судскасудску власт,. мораоКасније је каснијеморао делити ту власт с књазом, а од времена организације судске власти остала му је само законодавна и управна власт. Под [[Милош Обреновић|Милошем]] је укинут, али оживео је опет хатишерифом од 1830. алиСвој јеоблик добио свој обликје тек [[Сретењски устав|СретенскиСретењским Уставомуставом]] (1835) као највиша власт у СербијиСрбији до Књазакњаза која заједно са њим учествује и у управи и у законодавству. У борби са Књажевскомкњажевском влашћу моћ и надлежност Д.Државног С.савета се час сужавала час проширивала. Милошев пораз у сукобу са опозицијом је дошао онда када је [[Порта]] издала [[Устав Србије из 1838. године|Турски устав]], којим је сва власт у Кнежевини Србији пренета на Државни савет, који су чинили углавном Милошеви противници.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}}
 
За време [[уставобранитељи|уставобранитеља]] Државни савет је засенио моћ кнеза [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] и скупштине која се само једном састала.{{sfn|Stokes|1990|pp=7}} Државни савет је у закону од 3/5 1858. кулминација своје власти.
 
Државни савет је изгубио значај првога и најважнијег чиниоца у држави другим доласком на престом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]. За разлику од кнеза Александра, кнез Михаило није дозволио да утицај Државног савета превлада.{{sfn|Stokes|1990|pp=9}} Закон о устројству државног савета од 17/8 1861 његова овлашћења су смањена, али је остао и даље важан фактор у законодавству и управи, док није. прокламовањем [[Устав Србије из 1869. године|Устава од 1869]]. његова правна природа из основа измијењена: законодавна власт прелази на Народну Скупштину, а за Д. С. отвара се ново поље рада са врло широким административним и административна-судским атрибуцијама. У законодавству остаје му само функција саветодавног органа; као адмистративни орган сарађује Д. С. у решавању важних питања. нарочито финансијске природе, а као управни суд решава сукобе о надлежности административних власти и »административне спорове«. т. ј. спорове између грађана и министара о законитости њихових аката. Тим је Д. С. добио своје дефинитивно обележје. Касније промјене нису тангирали битност и [[Устав Србије из 1888. године|Устав од 1888]] прописује за сваки законски предлог претходно обавезно тражење мишљења Д. С. а одлуке о административним споровима постају, за разлику од Устава од 1869, обавезне за министре. [[Устав Србије из 1901. године|Уставом од 1901]] и законом о уређењу Д. С. од 21/12 1901 и законом о пословном реду у Д. С. од 31/1 1902, проширују се административно-судске функције Д. С. тиме, што се допушта заснивање административног спора и против указа и то од стране главне контроле у циљу заштите државних материјалних интереса. Ово стање траје све до [[Видовдански устав|Видовданског Устава]].
 
Видовданским Уставом задржава се Д. С. у свима својим дотадашњим атрибуцијама. с јединим изузетком, што му се одузима саветодавна функција у питањима законодавства. Чланком 131 прелазних наређења Устава. до доношења закона о Д. С. о пословном реду у Д. С. привремено проширује се важност дотичних закона Србије на целу државу са изменама и допунама које буду извршене на начин предвиђен у чл 133 (скраћени поступак изједначење законодавства). Место измена и допуна овим законима донет је нов закон о Д. С. и управоним Судовима од 17/5 1922. Овај закон заменио је стари закон о Д. С. На основу у чл 47 новог закона датог овлаштења, донесена је краљева уредба о пословном реду у Д. С. и управним судовима.▼
=== Председници државног савета ===▼
 
{{Проширити}}
▲=== Председници државног савета ===
 
* [[Стефан Стефановић Тенка]] (1835)
* [[Тома Вучић Перишић]] (?)
Линија 23 ⟶ 25:
* [[Сава Грујић]] (1903)
* Сава Грујић (1906—1910)
 
== Државни савет у Краљевини СХС ==
▲Видовданским Уставом задржава се Д. С. у свима својим дотадашњим атрибуцијама. с јединим изузетком, што му се одузима саветодавна функција у питањима законодавства. Чланком 131 прелазних наређења Устава. до доношења закона о Д. С. о пословном реду у Д. С. привремено проширује се важност дотичних закона Србије на целу државу са изменама и допунама које буду извршене на начин предвиђен у чл 133 (скраћени поступак изједначење законодавства).
 
Место измена и допуна овим законима донет је нов закон о Д. С. и управоним Судовима од 17/5 1922. Овај закон заменио је стари закон о Д. С. На основу у чл 47 новог закона датог овлаштења, донесена је краљева уредба о пословном реду у Д. С. и управним судовима.
 
== Види још ==
* [[Државни савет Краљевине Југославије]]
* [[Државни савјет (Црна Гора)]]
 
== Референце ==▼
{{reflist|30em}}▼
 
== Литература ==
Линија 36 ⟶ 37:
* [[Народна енциклопедија]], 1925 г. - књига 1. - странице 580-582.
* [http://www.archives.org.rs/42443e43d43443e432438-438-43743143844043a435/42443e43d43443e432438-44144243044043e433-43f43544043843e434430-1/41344044343f430-44443e43d43443e432430-44343f440430432435-438-45843043243d438445-44143b443436431438/41444043643043243d438-441430432435442-414421-1835-1915 Државни савет - ДС - Београд (1835—1918)], [[Архив Србије]]
 
{{Клица-историја}}
{{Клица-политика}}
▲== Референце ==
▲{{reflist|30em}}
 
[[Категорија:Кнежевина Србија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Државни_савет_(Србија)”