Свемир (космологија) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Atmosphere layers-fr.svg|мини|Границе између Земље и свемира.]]
 
'''Свемир''' је празнина која се налази између [[Небеско тело|небеских тела]].{{sfn|Dainton|2001|pp=132–133}} Она није потпуно празна, али се састоји из високог вакуума мале густине честица, међу којима доминира плазма хидрогена и хелијума, као и електромагнетна радијација, магнетска поља, неутрини, космичка прашина и космички зраци. Основна температура, успостављена спољном космичком радијацијом изазваном [[Велики прасак|Великим праском]] износи 2.7 келвина (K). Плазма са густином од мање од једног атома хидрогена по кубном метру и температура од неколико милиона келвина у простору између галаксија представља најбарионичнију материју у свемиру; локалне концентрације су кондензирале и сада чине звезде и галаксије. У већини галкасија, проматрањаосматрања пружају доказ да је 90% масе непознатог порекла и материјала који се назива [[тамна материја]], и која реагује у додиру са другим материјама кроз гравитационе, али не и електромагнетне силе.{{sfn|Фридман|Кофман|2005|pp=573, 599–601}} Подаци указују на то да је већина једнакости масе и енергије у свемиру који се може проматратипосматрати лоше схваћена енергија вакуума свемира коју астрономи називају [[Тамна енергија|тамном енергијом]].{{sfn|Фридман|Кофман|2005|pp=650–653}} Међугалактички свемир заузима највећи део свемира, али чак се и галаксије и звездани системи скоро у потпуности састоје из празног простора.
 
Не постоји дефинитивна граница која указује на то где почиње свемир. Међутим, [[Карманова линија]], на висини од {{Convert|100|km|mi|abbr=on}} изнад нивоа мора,{{sfn|O'Leary|2009|p=84}} се конвенционално користи као почетак свемира у свемирским уговорима и ради одржавања записа о ваздушно-космичком простору. Оквир интернационалног свемирског закона је успостављен Уговором о свемиру, који су саставиле Уједињене нације 1967. године. Овај уговор искључује могућност било каквих потенцијалних идеја о националном суверенитету и дозвољава свим државама да слободно истражују свемир. Године 1979. су потписивањем Месечевог уговора све површине објеката као што су планете као и орбитални простор око тих тела, стављене под јурисдикцију интернационалног комитета. Упркос састављању резолуција Уједињених Нација о мирном коришћењу свемира, већ су испитана анти-сателитска оружја у подручју Земљине орбите.
 
=== Геосвемир ===
[[Датотека:Aurora-SpaceShuttle-EO.jpg|мини|десно|[[AПоларна светлост]] проматранапосматрана из [[Спејс-шатл|спејс-шатла]] ''Дискавери'', мај 1991. године (орбитална висина: 260 km).]]
Геосвемир је област свемира у близини планете Земље. Геосвемир обухвата горњу област атмосфере и магнетосфере. {{sfn|Schrijver|Siscoe|2010|p=363}} [[Van Alenov pojas|Ван Аленов појас]] се налази у оквиру геосвемира. Спољна граница геосвемира је [[магнетопауза]], која формира интерфејс између магнетосфере планете и соларног ветра. Унутрашња граница је [[јоносфера]]. Како су физичке особине и понашање простора у близини Земље подложни утицају понашања Сунца и свемирсног времена, простор геосвемира је повезан унутар себе хелиофизиком; науком о Сунцу и његовом утицају на планете Сунчевог система.{{sfn|Fichtner|Liu|2011|pp=341–345}}
 
=== Међугалактички свемир ===
[[Датотека:LH 95.jpg|мини|десно|Област формирања звезда у [[Велики Магеланов облак|Великом Магелановом облаку]], можда најближа галаксија Млечном путу.]]
Међугалактички вемир је физички простор између галаксија. Велики простори између [[Metagalaksija|метагалаксија]] се називају празнине. Налазећи се између галаксија и окружујући их, постоји разблажена плазма која је организована у структуру галактичких влакана. Овај материјал се назива међугалактички медијум (IGM), и његова густина је 5–200 пута већа од просечне густине универзума. Састоји се углавном из јонизираног хидрогена; на пример: плазма која се састоји од једнаког броја електрона и протона. Како гас пада у међугалактички медијум из празнина, загрева се до температура које могу бити од 10<sup>5</sup>&nbsp;K до 10<sup>7</sup>&nbsp;K, што је довољно високо да би судари између атома имали довољно енергије и изазвали бег везаних електрона из хидрогенског нуклеуса; због тога је међугалактички медијум јонизиран. На овим температурама, назива се топли међугалактички медијум. Компјутерске симулације и проматрањапосматрања приказујупоказују да скоро па половина атомске материје универзума бивствује у овом, топло-врелом, разблаженом стању. Када гас падне са влакнастих структура топлих међугалактичких медијума у метагалаксије на пресецима космичких влакана, може се још више загрејати, те досећи температуре од 10<sup>8</sup>&nbsp;K, па чак и више у том такозваном међуметагалактичком медијуму.
 
== Истраживања и апликације ==