Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
Теорија социјалне контроле посебно тежиште у објашњењу развоја крминалног понашања ставља на адолесцентни период, јер су обвезе адолесцента према породици, школи и другим социјалним институцијама, па и будућој радној улози, екстерни извори социјалне контроле, који изазивају одбојан став према криминалу. Примарни интерни извори су сопствени ставови, вредности и веровања. На индивидуалном нивоу, утицај формалних институција социјалне контроле (полиција и судови) зависи од сопствених ставова према поштивању закона, ставова према полицији и судовима, што спада у интерну контролу, док се екстерна контрола односи на предвидив ризик од полицијске присиле и легалног санкционисања од стране правосудног састава.<ref>Wadsworth, T. (2000). "Labor Markets, Delinquency, and Social Control Theory: An Empirical Assessment of the Mediating Process". Social Forces 78</ref>
=== Конфликтно гледиште ===
Конфликтна перспектива наглашава плуралистичку друштвену природу и различиту расподелу моћи између друштвених група. Због моћи које посједују, неке групе могу да креирају друштвена правила, посебно законе, који ће служити остварењу њихових властитих интереса, често искључујући интересе других. Имајући то у виду, конфликтне перспективе проматрајупосматрају друштво у односима група, које се међусобно надјачавају у заступању властитих интереса. Тако се често налазе у супростављеним, па и конфликтним односима, а групе које остваре више моћи, тиме и доступност креацији и норми и закона, имају гаранцију да ће њихови интереси бити остварени. Према конфликтном начину гледања, девијантност представља сукоб између интереса различитих друштвених делова и жељене моћи да се обликује јавно мњење и друштвена политика.
Заступници конфликтних теорија сматрају криминал непромењивом чињеницом капиталистичког друштва, што значи да се главна одговорност и извор девијантности налазе унутар друштвене структуре, а особе девијанти нису одговорни јер су присиљени да такви постају, па складно томе не могу бити криви за своје понашање.<ref>Thio, Alex . Sociology: A Brief Introduction (7th ed.). Pearson. {{page|year=2008|isbn=978-0-205-40785-9|pages=}}</ref>
== Функције девијантности ==