Храст — разлика између измена

== Значај у озелењавању ==

[[Датотека:20121028Scharlach-Eiche Hockenheim3.jpg|250px|мини|лево|Гримизни храст (''Quercus coccinea'') - јесења боја лишћа]]

Наши аутохтони храстови углавном су врсте великог пораста и широке крошње. Иако су импозантне врсте велике лепоте, њихова садња захтева велике зелене површине, те се ретко користе у озелењавању зелених површина у изграђеним градским зонама. Ипак, поједине врсте или њихови варијетети могу се срести чак и у централним градским зонама. Од домаћих врста то су најчешће варијетети лужњака и китњака ваљкасте или жалосне крошње, спорог раста, изузетне јесење боје листа и сл. Често се гаје и неке врсте страних храстова, какве су амерички [[црвени храст]] (''-{Quercus rubra}-'') или гримизни храст (''-{Quercus coccinea}-''), нешто мањег пораста, такође пореклом из Северне Америке.<ref name=vukicevic />

 

 

=== Храст у српској традицији и митологији ===

[[Датотека:Zapis-0333-Sarani-Savinac 20140522 4215.JPG|мини|десно|250п|<center>Храст - Запис чија је старост процењена на 600 година, у месту Росуље, село [[Шарани (Горњи Милановац)|Шарани]] у близини [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]].</center>.]]

Код [[Словени|Словена]] је храст био свето дрво бога грома [[Перун]]а. У његову част у светилишту је и дању и ноћу горела ватра ложена Храстовим дрветом.<ref name=zlatnagrana /> Код српског народа храстови су сматрани [[демон]]ским дрвећем а уједно и заштитом од демона. Готово редовно су древни храстови били [[запис]]и и у њихову кору урезиван је крст. Такво дрвеће није се смело сећи, нити се са њих опало суво грање смело сакупљати и користити за огрев.<ref name=cajkanovic-biljke>{{cite book|first=Веселин|last=Чајкановић|title=Речник српских народних веровања о биљкама|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|isbn=86-379-0283-9|pages=170}}</ref> Данас се храстове гране и облице користи за [[бадњак]]е. Често се поред цркава и манастира могу наћи стара храстова стабла, преостала још из паганских времена. Некада су се под храстовим стаблом вршила суђења, одржавали зборови и други скупови важни за локалну заједницу.<ref name=cajkanovic-mitologija>{{cite book|first=Веселин|last=Чајкановић|title=Стара српска религија и митологија|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|isbn=86-379-0284-7|pages=170}}</ref> Под храстовим дрветом, чувеним Таковским грмом, подигнут је и [[Други српски устанак]].<ref name=togm>{{cite web|title=Знаменито место "Таковски грм"|url=http://www.togm.org.rs/spomenici/znamenito-mesto-takovski-grm|work=togm.org.rs|publisher=Туристичка организација општине Горњи Милановац|accessdate=22. 1. 2016}}</ref> На трагове овог обичаја може се наићи у нашем народу и данас.