Анапурна — разлика између измена

Целокупни масив и околна подручја заштићени су унутар 7629 км² "Пројекта заштићене зоне Анапурна" (''Анапурна Конзервејш Ареа Проџект, АКАП'''), прве и највеће заштићене зоне у Непалу, коју је [[1986]]. утемељилоутемељила Фондација Краља Махендре за очување природе. Заштићена зона Анапурна садржи неколико значајних стаза за трекинг, укључујући и ''Анапурна Круг''.<ref>[http://www.longdistancewalks.com/annapurna_circuit/ Introduction - Annapurna Circuit - Long-Distance Walks with Mark Moxon<!-- Bot generated title -->]</ref>

Због сразмереодноса од 40% између укупног броја [[Алпинизам|алпиниста]] и страдалих пењача, углавном ради честих [[лавина]], Анапурна се сматра најопаснијом планином на свету.<ref name="mtev">[http://www.mounteverest.net/story/stories/ANNAPURNAKillerMountainsAnExplorersWebSeriesSep242003.shtml mounteverest.net]</ref><ref>[http://matadortrips.com/11-most-dangerous-mountains-in-the-world-for-climbers/ 11 most dangerous mountains in the world for climbers | Matador Network<!-- Bot generated title -->]</ref>

Масив АннапурнаАнапурна садржи шест главних врхова изнад 7200 м:

Анапурна I је био први освојени врх изнад 8000 метара висине. Морис Ерцег и Луј Лаченал, чланови [[Француска|француске]] експедиције (остали чланови: Лионел Теро, Гастон Рéбуфат, Марсел Исак, Жан Кузи, Марсел Шац, Жак Удот, Франсис де Нуел), врх су освојили 3. јуна [[1950]]., (забележено у документарном филму - "Победа на Анапурни", Марсела Исака<ref>[http://www.imdb.com/title/tt1114700/ Victoire sur l'Annapurna (1953) - IMDb<!-- Bot generated title -->]</ref> ), што је до освајања [[Монт Еверест]]а три године касније, био највиши освојени врх, иако су без успона на сам врхунацврх, [[1920-их]] на Евересту већ постигнуте висине од 8500 м.<ref>[http://www.everesthistory.com/1900-1925.htm Everest History<!-- Bot generated title -->]</ref>

Први тим, у саставу Вера Комаркова, Ирене Милер и Шерпе Мингма Теринг и Кеванг Рингинг, попео се на врх 15. листопадаоктобра, док су чланице другог тима, у саставу Алисон Кадвик-Онyскивик и Вера Вотсон, погинуле при успону.

Анапурну II, на источном крају ланца, први је пут [[1960]]. освојио британско-[[Индија|индијско]]-непалски тим, предвођен Џимијем Робертсом, док су се на сам врх преко западног гребена из смера севера попели Ричард Грант, Крис Бонингтон, и [[Шерпа]] Анг Нyима. У аспектима елевације, изолације, и топографске истакнутости (2437 м), Анапурна II није много нижи или једноставнији врх од Анапурне I. Ради се о потпуно самосталној планини, унаточупркос тесној повезаности с Анапурном I, коју истичу називи тих планина.

У заштићеној зони Анапурна налазе се три главне стазе за пешачење: ''Џомсон Трек''<ref>[http://www.worldreviewer.com/travel-guides/trekking/the-jomson-trek/14783/ The Jomson Trek, Nepal | World Reviewer<!-- Bot generated title -->]</ref> , за Џомсон и Муктинат, ''Анапурна Санктуар''<ref>http://www.greatwalks.net/itineraries/4_annapurna_sanctuary.html</ref> за Анапурна базни логор, и ''Анапурна Сиркуит'', која кружи око Анапурна Хималаја и садржи и пут ''Џомсон''.<ref>{{cite web|url=http://www.fudomouth.net/intertext/ap_subcontinent02.htm|title=Austin Pick: Circling the Abode of Snow}}</ref> Место [[Покара]] почетна је тачка за све дуже стазе, те је такође добро полазно место и остале краће стазе од једног до четири дана пешачења, као за Горепани или Гандрук.