Џејмс Бредли — разлика између измена

нема резимеа измене
м (sitno)
Ово откриће, које је касније постало познато као аберација светлости је било, што се тиче реалистичних сврха, закључни доказ о кретању Земље, и тиме је потврђена и тачност теорија Хипаркха са Родоса и Кеплера; објављена је пред Краљевским друштвом у јануару 1729. године (''Филозофске трансакције Краљевског друштва'' xxxv. 637). Теорија аберације је такође Бредлију дала и прилику да побољша претходне процене [[Брзина светлости|брзине светлости]], која је претходно приказана као финитна у радовима [[Оле Кристенсен Ремер|Олеа Кристенсена Ремера]] и других.<ref name="Hirshfeld"/>
 
Најраније опсервације путем којих је дошло до открића аберације су спроведене у Молинеовој кући у Кју Грину, а настављене су у кући Бредлијевог ујака, Џејмса Паунда у Ванстиду у Есексу. Након објављивања његовогсвог рада на тему аберације, Бредли је наставио са проматрањимаосматрањима, да би развио и проверио своје друго велико откриће, [[Нутација|нутацију]] Земљине осе, међутим, своје откриће није јавно објавио све до 14. фебруара 1748. године (''Phil. Trans.'' xlv. I), када је тестирао његову тачност и постојаност минутним опсеврацијама током потпуне револуције (18.6 година) месечевих чворова.
 
Године 1742. је Бредли изабран да наследи [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]] као [[Краљевски астроном]]; његова важна репутација му је дозволила да затражи сет инструмената који је тада коштао 1,000 фунти; са квадрантом од осам стопа који је завршен за њега 1750. године од стране Џона Берда, у Гриничу је сакупио у периоду од десет година материјале неприкосновене вредности за реформу астрономије. Додељена му је краљевска пензија од 250 британских фунти годишње, почевши од 1752. године.