Гандалф — разлика између измена

| године = у Средњој Земљиземљи боравио око 2000 година

'''Гандалф''' је један од главних ликова из романа о [[Средња земља|Средњој Земљиземљи]] [[Уједињено Краљевство|британског]] [[писац|писца]] [[Џ. Р. Р. Толкин]]а. Први пут се појавио у „[[Хобит (роман)|Хобиту]]“ ([[1937]]), а затим и у трилогији „[[Господар прстенова]]“ ([[1954]] —[[1955]]). Такође се спомиње у постхумно објављеним Толкиновим делима, „[[Силмарилион]]у“ ([[1977]]) и „[[Незавршене приче|Незавршеним причама]]“ ([[1980]]).

Гандалф је један од пет [[Мајари (Арда)#Истари|Истара]] (Чаробњака) које су [[Валари]] послали у Средњу Земљуземљу да помогну у борби против [[Саурон]]а. Он спада у [[Мајари (Арда)|Мајаре]], божанска бића која су по рангу испод Валара. У Средњој Земљиземљи је провео око два миленијума. Првобитно је био знан као Гандалф Сиви, али се, након смрти у [[Морија (Средња Земљаземља)|Морији]], уздигао као Гандалф Бели. Поред ових, имао је још неколико имена. Након Сауроновог пада и нестанка, Гандалф је заувек напустио Средњу Земљуземљу и вратио се у [[Валинор]]. Он је једини Истар који је своју мисију извршио до краја.

Управо је Олорин биће кога ће Људи у [[Средња земља|Средњој Земљиземљи]] касније назвати Гандалф. Он је био саветник [[Ирмо (Арда)|Ирма]], Вале који је био господар снова и визија.

Током [[Хронологија у Толкиновом универзуму|Првог раздобља света]], Олорин је обитавао у земљи Валара, [[Валинор]]у, који је од Средње Земљеземље био одвојен морем. Након што је први Мрачни господар [[Моргот]] побеђен и прогнан, постепено се уздигао његов слуга [[Саурон]]. Дуго је ратовао против [[Вилењаци (Толкин)|Вилењака]] и [[Људи (Толкин)|Људи]], све док није био поражен на самом крају Другог раздобља. Међутим, Саурон није нестао, пошто је [[Јединствени прстен|Прстен]] за који је везао многе своје моћи остао неуништен. Наставио је да обитава у Средњој Земљиземљи у облику сенке. После отприлике хиљаду година, Сауронова сенка настанила се у великој Зелен-шуми, којом су владали Вилењаци. Како пише у Силмарилиону, јужни делови шуме су потамнели, а настанили су је многа зла створења. Зелен-шума је променила назив у [[Мрка шума]]. Саурон је почео да се уобличава , али му је био потребан његов Прстен како би повратио све своје моћи.

У то време, Валари су постали свесни да би Саурон поново могао да представља претњу. Одржали су савет на ком су одлучили да пошаљу своје изасланике у Средњу Земљуземљу, како би му се супротставили и спречили његов повратак. Опис овог савета сачуван је на једној белешци коју је Толкин написао, а која је касније уврштена у „[[Незавршене приче]]“. У њој се наводи да су већ била изабрана двојица представника, када је стигао Олорин. Њега је врховни Вала [[Манве]] предложио за свог изасланика. Међутим, Олорин се успротивио, говорећи да је он преслаб за тај задатак и да се плаши Саурона. Манве му је одговорио да је то само један разлог више зашто он треба да иде, и да му заповеда да крене. Олорин је био последњи од пет Истара (како су названи изасланици Валара) који је стигао у Средњу Земљуземљу, почетком другог миленијума Трећег раздобља.

=== Ране године у Средњој Земљиземљи ===

Истарима није било дозвољено да се приказују у свом правом обличију, као што је то чинио Саурон. Били су у телесном облику Људи, са свим њиховим слабостима. Међутим, они нису умирали како је време пролазило, а старили су врло споро. Када је Олорин стигао у Средњу Земљуземљу, чинио се најслабијим од Истара, пошто је био у обличју старог човека седе косе и сиве одеће, нижи од осталих, а ходао је ослањајући се на штап. Међутим, Вилењак [[Кирдан Бродоградитељ]], господар [[Сиве Луке|Сивих Лука]], увидео је да је он најузвишенијег духа и најмудрији. Зато му је дао на чување један од три [[Вилењачки Прстенови моћи|вилењачка Прстена моћи]], Нарју. Свој поступак је објаснио овим речима:

За Олоринов долазак везана је још једна легенда. Она каже да су њему Валари дали драгуљ Елесар, који је био знамен њихове непрестане бриге над Средњом Земљомземљом. Олорин је предао драгуљ Вилењакињи [[Галадријела|Галадријели]], да је подсети како их Валари нису заборавили. Такође је рекао да ће се родити једна особа која ће донети мир Средњој Земљиземљи и да ће се она звати Елесар. Касније се то испоставило као тачно.

Како се наводи у „Незавршеним причама“, Олорин, тј. Гандалф Сиви, како су га назвали становници северних области Средње Земљеземље, ретко се спомињао у аналима и записима у другом миленијуму Трећег раздобља. Претпоставља се да је дуго лутао унаоколо, тражећи и проучавајући Људе и Вилењаке за које се могло очекивати да ће се супротставити Саурону. Он никада није имао стално боравиште, попут [[Саруман|Сарумана Белог]], кога су сматрали вођом Истара и који је први дошао из Валинора. Гандалф је неуморно путовао пешице, а његова главна област деловања био је северозапад Средње Земљеземље, тј. Линдон, Ерјадор и долина Андуина. Ове области Саурон никада није успео да исквари, тако да се могло очекивати да ће ту бити жижа отпора. Толкин у једној од бележака напомиње да се не може сасвим сигурно утврдити да ли је Гандалф путовао и на Југ, а, ако јесте, то се дешавало у раним данима његовог деловања.

Гандалф је први посумњао да је биће у Мркој шуми Саурон, а не један од [[Назгули|Назгула]], његових слугу, како се веровало. Он се 2063. године Трећег раздобља запутио у [[Дол Гулдур]], Сауроново утврђење, не би ли се суочио с њим. Међутим, Саурон се повукао и сакрио на Истоку, те је завладао опрезни мир. Скоро четири века касније, 2460. године, Саурон се ојачан вратио у Мрку шуму. Као одговор на то, створен је Бели савет, који су чинили најугледнији Вилењаци Средње Земљеземље заједно са Гандалфом и Саруманом. Циљ Савета био је организовање борбе против Саурона уколико то буде потребно. За њиховог вођу изабран је Саруман, иако је Галадријела хтела да Гандалф буде поглавар. Саруман је на то нерадо пристао, али је Гандалф одбио положај, пошто није желео да се обавезује никоме сем Валарима. Бели савет се састајао током селдећих пет векова.

У време непосредно пре одржавања Белог савета на ком је одлучен напад на Дол Гулдур, 2941. године, Гандалф је био веома забринут због стања на Северу. Знао је да би Саурон могао да употреби змаја за напад на град [[Дол (Средња Земљаземља)|Дол]] са стравичним последицама, али није могао да смисли никакав начин да то спречи. Игром случаја, док је ишао у [[Округ (Средња Земљаземља)|Округ]], земљу Хобита, налетео је на Торина Храстоштита. Он га је замолио за помоћ. Намеравао је да се врати на Самотну планину, убије Шмауга и поврати благо својих предака. Гандалф је пристао да му помогне, јер се то сасвим уклопило у његове планове о уклањању змаја. Растали су се, а док је Гандалф пролазио кроз Округ, пало му је на памет да у поход ка Самотној планини укључи и Хобита [[Билбо Багинс|Билба Багинса]]. Своју одлуку никада није до краја образложио, мада се то могло повезати са његовим уверењем да помоћ стиже од оних на које се најмање рачуна. Зашто је одабрао баш Билба може се видети из одломка „Незавршених прича“ у ком он објашњава свој поступак [[Фродо Багинс|Фроду Багинсу]]:

Гандалф се брзо вратио Торину и успео је да га убеди да поведе Билба у свој поход. Торин је нерадо пристао и од тог тренутка почиње радња „Хобита“. Гандалф се касније састао са Билбом и на превару га навео да организује вечеру за Торина и његове Патуљке у свом дому. Наговорио га је да пође са њима, а Торину је дао мапу и кључ његовог оца. Гандалф је одлучио да прати Патуљке и Билба колико буде могао, док не буде морао да се врати на Бели савет. Ослободио их је од [[Тролови (Средња Земљаземља)|тролова]] на које су наишли у шуми, као и од [[Гоблини (Средња Земљаземља)|Гоблина]] који су их заробили док су прелазили [[Маглене планине]]. Том приликом је Билбо нашао Сауронов [[Јединствени прстен|Јединствени Прстен]] у пећини створења [[Голум]]а, мада га Гандалф у том тренутку није препознао. Патуљке и Хобита оставио је на самој граници Мрке шуме, а затим одјахао на Бели савет, на ком је успео да издејствује напад на Дол Гулдур. Када је Саурон побегао, Гандалф је отпутовао до Самотне планине, где је Шмауг већ био убијен, али је започета свађа између Људи из Дола, Вилењака и Торина и његових сабораца око поделе блага. Она је прекинута доласком Гоблина и [[Варге (Средња Земљаземља)|Варги]] (дивљих чудовишних вукова), који је проузроковао Битку пет армија. Након што су Гоблини и Варге поражени, Гандалф је отпратио Билба назад у Округ.

Гандалф је био позван на прославу Билбовог 111. рођендана, 3001. године. Билбо је још неколико месеци раније одлучио да на тај дан заувек напусти Округ и поново отпутује. Већину својих ствари, укључујући и Прстен, оставио је свом нећаку [[Фродо Багинс|Фроду]]. Међутим, Гандалф је приметио колико му је било тешко да се растане од Прстена, и, тек на његово инсистирање, Билбо га је оставио у својој кући и отпутовао. Тада је Гандалф напокон посумњао да је то Јединствени Прстен, знајући колико је велика његова привлачна моћ. Оставио га је Фроду и рекао му да га чува у тајности и не ставља уколико то није неопходно. Следећих седамнаест година Гандалф је повремено посећивао Фрода у [[Округ (Средња Земљаземља)|Округу]], не би ли се уверио да је Прстен још на сигурном. Заједно са Арагорном организовао је потеру за [[Голум]]ом, у чијој је пећини Билбо пронашао Прстен. Међутим, Голум је побегао из Маглених планина, где се крио скоро петсто година, и кренуо да тражи крадљивца, знајући да је то Хобит Багинс из Округа. У својој потрази зашао је у [[Саурон]]ову земљу Мордор, где је заробљен и мучен док није рекао све што зна о Прстену. Саурон је послао својих девет слугу, [[Назгули|Назгуле]], Црне јахаче, у Округ да га пронађу и донесу.

[[Елронд]]ов савет одржан је четири дана по Фродовом доласку, и на њему је одлучено да Прстен мора да се однесе у Мордор и баци се у ватрене расцепине [[Планина Усуда|Планине Усуда]] одекле је и потекао, пошто је то био једнини начин да се уништи. Фродо се прихватио тог задатка, а Гандалф је одлучио да крене са њим и да му помаже да лакше подноси терет Прстена, који је жудео да се врати свом господару Саурону. Поред њих двојице, кренули су и три Хобита, [[Семвајс Гемџи]] (Фродов баштован), [[Мерјадок Брендибак]] и [[Перегрин Тук]] (Фродови рођаци). Такође су им се придружили представници осталих раса Средње Земљеземље: Вилењак [[Леголас]], [[Патуљци (Толкин)|Патуљак]] [[Гимли]] и Људи, [[Боромир]] од Гондора и [[Арагорн II|Арагорн]]. Тако је створена Дружина Прстена.

Дружина је напустила Ривендал 25. децембра 3018. године. Њихова првобитна намера била је да пређу планински врх [[Маглене планине|Карадрас]] на Магленим планинама, али су због јаког снега били приморани да се врате. Такође су их напале Варге, те су одлучили да не иду преко планине, него испод ње, кроз бивши патуљачки град и рудник [[Морија (Средња Земљаземља)|Морију]]. Гандалф је пронашао улаз у Морију и успео да га отвори рекавши лозинку. У руднику је владао мркли мрак, али Гандалф је осветлио врх свог чаробног штапа. После неког времена, пронашли су гроб [[Балин]]а, једног од патуљака који је ишао са Билбом и Торином на Самотну планину и који је покушао да поново заузме Морију, али су га убили Орци. Ти исти Орци су напали и Дружину. Док су бежали, схватили су да се један од [[Балрог]]а, ватрених демона првобитно у служби Моргота, првог мрачног господара, крије у Морији. Балрог их је напао кад су стигли на [[Морија (Средња Земљаземља)#Мост Казад-дума|Мост Казад-дума]], који је преко амбиса водио до излаза. Гандалф је најпре пустио да остатак Дружине пређе на другу страну, а затим остао да се суочи са Балрогом. Својим чаробним штапом изазвао је ломљење дела Моста на ком је стајао Балрог. Међутим, док је падао у амбис, демон је својим бичем закачио Гандалфа за ногу и повукао га заједно са собом.

Хтео је да каже да је погинуо, али како су [[Мајари (Арда)|Мајари]] бесмртна бића, његов дух је лично [[Илуватар]] послао назад у Средњу Земљуземљу. Од тог тренутка, он више није био Гандалф Сиви, већ Гандалф Бели. Доживео је трансформацију. Коса му је била бела попут снега, као и одора, коју су му касније поклонили Вилењаци. Гандалф је наследио издајника Сарумана на месту вође [[Мајари (Арда)#Истари|Истара]] и постао моћнији него икада раније.

Са врха планине Гандалфа је, по други пут, спасао орао Гваихир. Он га је однео у [[Лотлоријен]], вилењачку шуму којом је управљала [[Галадријела]], заједно са својим супругом [[Келеборн]]ом. Тамо је провео неколико дана док се није у потпуности исцелио. У међувремену, Дружина Прстена се распала. Фродо и Семвајс су наставили према Мордору, носећи Прстен. Боромира су убили [[Јурук-Хаи]], врста Оркова коју је створио Саруман. Они су такође отели Мерјадока и Прегрина, а Арагорн, Леголас и Гимли су кренули у потеру за њима. Гандалф их је сустигао, али био је обучен у сиве рите које је пребацио преко своје беле одоре. Након што се уверио да су се два Хобита спасили од Оркова и нашли уточиште код [[Енти (Средња Земљаземља)|Ента]] [[Дрвобради|Дрвобрадог]] у шуми Фангорн, дошао је Арагорну, Леголасу и Гимлију. Они су га напали, мислећи да је то Саруман, али Гандалф им се открио и испричао им све шта се десило у Морији.

Након крунисања, Гандалф је провео неколико недеља у Гондору заједно са остатком Дружине. Показао је краљу Арагорну нови изданак [[Бело дрво (Толкин)|Белог дрвета]], који су његови преци донели из [[Нуменор]]а, а које је увело кад се лоза угасила. Сада је поново цветало. Тада је Гандалф по први пут открио да убрзо намерава да напусти [[Средња земља|Средњу Земљуземљу]] и врати се у [[Валинор]], јер је његова мисија била завршена. Касније је уследило венчање Арагорна и Вилењакиње [[Аруена|Аруене]], а после славља Хобити, [[Леголас]] и [[Гимли]] су помислили на повратак својим домовима. Заједно са Гандалфом и многим сапутницима су кренули, и временом су се раздвјали док на крају нису остали само Хобити и чаробњак. Он их је отпратио до граница Округа, а затим их је напустио.

Две године касније, дошло је време да остатак Вилењака, предвођен [[Елронд]]ом, [[Галадријела|Галадријелом]] и [[Келеборн]]ом, заувек напусти Средњу Земљуземљу. Гандалф се прикључио њиховој поворци код Сивих Лука, нескривено носећи Прстен Нарју, пошто је моћ вилењачких Прстенова била готова. На брод за Валинор укрцали су се и [[Билбо Багинс|Билбо]] и [[Фродо Багинс|Фродо]]. У том тренутку, 3021. године Трећег и прве године Четвртог раздобља, Гандалфово посланство у Средњу Земљуземљу било је завршено после два миленијума. Као једини Истар који се до краја борио против Саурона испунио је задатак који су му дали Валари и значајно допринео победи против Мрачног господара.

* Митрандир – Име које су Вилењаци дали Гандалфу по доласку у Средњу Земљуземљу, а које су касније прихватили и неки Људи. Његово значење је Сиви Луталица. Дато му је због сиве одеће и непрестаног путовања по земљи.

* Инканус – Име које је Гандалф добио на југу Средње Земљеземље, на који је ретко ишао. Састоји се из два корена, inka и nus, које значе север и ухода, па би се могло превести као Ухода са Севера. Најпре је било потпуно неразумљиво северним језицима, али је прилагођено.