'''Дуга''' је [[оптика|оптичкиоптичка]] и [[метеорологија|метеоролошкиметеоролошка]] феномен појава који се појављује на небу, када се сунчеви зраци преламају кроз ситне [[вода|водене]] капи, најчешће након [[киша|кише]]. Зраци свјетлости се тада разлажу на своје основне компоненте, формирајућистварајући оптичку представу у виду траке различитих [[боја]], што у ствари представља спектар свјетлости.
'''Унутрашња-примарна дуга''' настаје када се сунчев зрак једном преломи са полеђине капљице. Плава свјетлост се прелама под већим углом него црвена свјетлост, али због рефлексије са полеђине капи, плава свјетлост излази под мањим углом од црвене. Зато је плава боја са унутрашње стране, а црвена са спољашње стране примарне дуге.
Ред 9:
== Видљивост ==
Дуга се може посматрати кад год постоје капи кише у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] а Сунце своје зраке [[рефлексија|рефлектујеодсијава]] кроз капи. Дуга заправо не постоји на одређеној локацији, већ зависи од места са ког се посматра. Често се може видети ''поред'' водопада, фонтана или кроз маглу. У добрим условима видљивости(тамни облак иза дуге) може се јасно видети и секундарна дуга, која је једва видљива на плавом небу. Како се Сунце диже изнад хоризонта, посматрач види све мањи део дуге, и супротно, када је посматрач на већој надморској висини, нпр. у авиону, није немогуће видети цео кружни лук дуге.
