База података — разлика између измена

Рачунари се користе за складиштење и обраду података још од [[1950е|1950-их]] година. Битна ствар коју треба поменути је да [[примарна меморија|примарна (главна) меморија]] рачунара омогућава само привремено складиштење података (када се рачунар искључи сви подаци из примарне меморије се губе). Из тог разлога потребно је користити неки тип [[секундарна меморија|секундарне меморије]] за трајно складиштење података, (међу које спадају [[магнетни медиј|магнентни]] и [[оптички медиј|оптички медији]]и, односно [[магнетна трака|магненте траке]], [[тврди диск|чврсти дискови]], [[Компакт-диск|CD]] или [[DVD]]). Главни задатак првих дизајнера [[информациони систем|информационих система]], био је развијање типа [[софтвер]]а који би омогућио лоцирање специфичних података ускладиштених у секундарној меморији и њихово ефикасно учитавање у главну меморију како би се могли обрађивати. Основну структуру једног информационог система чине скупови датотека који су перманенто ускладиштени у неком секундарном уређају за складиштење података. Софтвер који чини систем за управљање датотекама подржава логичко раздвајање датотека у записе. Сваки запис описује неку ствар (или јединицу) и састоји се од одређеног броја поља, где свако поље даје вредност одређеној особини (или атрибуту) дате јединице.