|
[[СликаДатотека:Great Sphinx of Giza - 20080716a.jpg|мини|Велика сфинга код [[Гиза|Гизе]], у позадини је [[Кеопсова пирамида]]]]
[[СликаДатотека:Sphinx und Chephren-Pyramide.jpg|мини|Поглед спреда са [[Кефренова пирамида|Кефреновом пирамидом]] у позадини]]
'''Велика сфинга у Гизи''' у [[Египат|Египту]] је далеко највећа и најчувенија статуа [[Сфинга|сфинге]]. Она представља лежећег [[лав]]а са људском главом. Вероватно је подигнута у време [[Четврта египатска династија|четврте египатске династије]], око 2700–2600. година пре нове ере.
== Промене сфинге током времена ==
Сфинга је током времена претрпела многа оштећења. Клесана је у [[кречњак]]у а временом је дошло до затрпавање [[Скулптура |скулптуре]] [[Песак |песком]] и обрушавању засутих делова. Први покушаји да се ископају засути делови су се остварили током [[1400е|1400-тихих]] година п. н. е. када је на основу одлука [[Тутмос IV |Тутмоса IV]] откопана до видљивости предње шапе где је постављена [[стела]] на помен овог догађаја.
Сфинги фали првобитно отприлике један метар широки [[нос]] (њушка). Јако раширена легенда тврди да су га одстрелили [[Наполеон I Бонапарта|НаполеонНаполеонови]]ови ратници приликом његових похода на [[Египат]]. Ово тврђење се не заснива на истини јер постоје слике пре Наполеонових похода на којима већ непостоји овај део сфинге. Египатски историчар ал-Макризи приписује уништење носа суфијском [[фанатик]]у именом Мухамад Саим ал-Дахр који је био огорчен тиме што су сељеци поштовали сфингу да би тиме побољшали своје приносе. Овај фанатик је за своје дело био обешен за вандализам. Уништење носа требало је да се одигра године [[1378]].
Године [[1817]]. протекле су прва савремена ископавања која је водио капетан Ђовани Батиста Кавиџлија који је потпуно открио сфингине груди. У потпуности је откопана [[1925]]. године.
[[Фотографија |Фотографије]] сфинге са супротне стране нису по правилу публиковане јер се у њеној близини налази [[Мекдоналдс|Мек Доналдс]] и необично велико сметилиште на самом рубу [[Гиза |Гизе]].
== Локација и опис ==
[[СликаДатотека:GD-EG-Caire-Gizeh021.JPG|мини|десно|Задња страна сфинге]]
Велика сфинга се налази у [[Гиза|Долини Гизе]], на западној обали [[Нил]]а. Гледа према истоку, страни света где излази [[Сунце]]. Има тело лава и људску главу. Смештена је поред [[пирамиде|пирамида]], а нема носа и сматра се да то није било због Наполеона, вероватно због пешчаних олуја. Некада је била лепо обојена. Постоји легенда да се сфинга појавила краљевићу Тутмозису IV. и рекла му нека уклони песак око сфинге. Он је то учинио, те тако постао краљ. О сфинги се казују многе [[легенде]] и теорије. Њено лице припада богу Сунца, или фараону [[Кефрен]]у.
== Литература ==
# Bohové a hrdinové antických báji, Vojtech Zamarovský, Praha, [[1965]]
# H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd [[1962]].
# Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд [[1972]].
* Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha [[1964]].
* Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha [[1966]].
| 