Менијерова болест — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18:
Фазе у развоју Менијерове болести крећу се од почетних знакова и симптома па све до тешких, онеспособљавајућих напада вртоглавице и потпуног губитка слуха, ако се болест не лечи.
 
Болест, највероватније, настаје због поремећаја микроциркулације у лавиринту ува.<ref>[http://famona.sezampro.rs/medifiles/otohns/scott/scott319.pdf B. H. Colman, Chapter 19: Ménière's disease]</ref> Наглувости је промењива, али са временом напредује. Највећи број болесника је између 40 и 60 година. Око 40.000 нових случајева Менијерове болести годишње се дијагностикује само у Сједињеним Америчким Државама. Око 3% пацијенатаболесника са дијагнозом Менијерове болести су деца. Болест се нешто чешће јавља код жена. Код неких жена побољшање симптома јавља се у трудноћи. Код отприлике 5% случајева са Менјеровом болешћу, постоји позитивна породична анамнеза која указује да постоји генетска компонента у подскупу појединаца са овом болешћу. Иако се код већина случајева Менијерова болест јавља једнострано, без доминације левог или десног ува, у око 10-50% болесника симптоми се могу јавити и на супротном уву.<ref name="Ref1">Тодор Широв, ''Мениерова болест'', [http://www.medinfo-bg.com/spisanie/2010/3/statii/menierova-bolest-870 www.medinfo.bg]</ref><ref>Crane BT, Schessel DA, Nedzelski J, Minor LB. Peripheral vestibular disorders. In: Cummings CW, Flint PW, Haughey BH, et al, eds. Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 5th ed. Philadelphia, Pa: Mosby Elsevier;2010:chap 165.</ref>
 
== Историјат ==
[[Датотека:Prosper Meniere 2.jpg|180px|мини|лево|Проспер Менијер први је описао болест 1861.]]
Француски лекар [[Проспер Менијер]] Менијер ''(Prosper Ménière, 1799 — 1862)'' први је 1861. године описао ову болест коју коју је повезао са променама у унутрашњем уву.<ref name="Ref1"/> Наиме он је после дугих и систематских посматрања промена код преко 60 пацијенатаболесника са слушно-вестибуларном кризом, објавио своја запажања у четири узастопна чланака у једном медицинском часопису у Паризу 1861. године У њима је доказао да у неким болестима са вртоглавицом и поремећајем слуха, процеса није локализован у мозгу, како се сматрало, већ у унутрашњем уву. Стриктно говорећи, случајеви које је описао Менијер заправо су представљени леукемијом изазвана крварење у унутрашњем уву.
 
Године 1895. болест је у част, Проспера Менијера, који је први описао добила назив Менијерова болест.