Менијерова болест — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Дијагноза: Sajjadi H. Medical management of Meniere's disease. Otolaryngol Clin North Am. 2002 Jun. 35(3):581-9, vii. [Medline]. |
|||
Ред 175:
Пацијент се поставља на леђа у средини лежаја, тако да је глава поред узглавља кревета. Пацијент се потом брзо помера уназад, тако да глава виси преко ивице кревета, а у очима са прати појава нистагмуса. Ако нема нистагмуса у одређеном периоду, пацијент се враћа у усправан положај. Следећи корак је да се пацијент брзо окрене главу у десни лежећи положај, поново у потрази за нистагмусу. Овај маневар је затим понавља са покретом главе у леволежећи положај. Нистагмус обично има кашњење од 2-5 секунди и повезан је са Менијеровом болешћу.
Уколико се утврди класичне налази бенигне пароксизмалне позиционе вртоглавице током овог теста, онда се може извршити и[
Хенебертов знак је нистагмус узрокована позитивном и негативном притиску у спољашњем слушном каналу.<ref>Minor LB, Schessel DA, Carey JP. Ménière's disease. Curr Opin Neurol. 2004 Feb. 17(1):9-16. [Medline].</ref>
| |||