Архив Југославије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Ред 51:
[[Датотека:Residental Home for Secondary School Students King Aleksandar I.jpg|мини|Дом краља Александра I за ученике средњих школа, 1933.]]
Архитекта [[Војин Петровић|''Војин Петровић'']] пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема [[Топчидерска звезда|Топчидерској звезди]]. Изградња Дома трајала је од [[1931|1931.]] до [[1933|1933.]] године и имала назив '''Дом краља Александра I за ученике средњих школа'''.
Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад '''Мушке гимназије Краља Александра Првог'''. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за '''Гимназију''' (зграда данашње [[Војна Гимназија|Војне Гимназије]]). Градња је трајала од [[1934|1934.]]. до [[1936|1936.године]]. <ref>Момчило Анђелковић, ''Зграда Архива Југославије'', Београд, 2003.</ref>
 
Савет Дома 12. октобра [[1934|1934.]] доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] . Биста краља [[Александар|Александра]], за чију израду је искоришћен рад вајара [[Славко Милетић|Славка Милетића]], враћена је 2003. године.
Ред 59:
По окупацији Београда Дом је престао са радом и у Дом су смештени [[Гестапо]] и [[Абвер]]. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]].
 
Одлуком [[Савезно извршно веће|СИВ]]-а зграда је [[1969|1969.]] додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.
 
== Локација Архива Југославије ==