Образовање код куће — разлика између измена

'''Образовање код куће''' или '''школовање код куће''' ({{јез-енг|homeschooling, home education, home learning}}) представља школовање или [[образовање]] код куће у властитој режији, а не у [[школа|школи]] (школској установи). Само образовање код куће врше [[родитељ|родитељи]]и или [[старатељ]]и, а понекад и приватни [[учитељ]]. Мада је, прије увођења закона о обавезном школовању, образовање већ било извођено код куће (посебно у [[Енглеска|Енглеској]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]), или у оквиру цркве или манастира, у Србији; у модерном смислу ријечи, школовање код куће је алтернатива формалном школовању у школским установама. Образовање код куће је посебно раширено у развијеним земљама Запада: [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Енглеска]], [[Канада]], [[Аустралија]]. У неким земљама образовање код куће у властитој режији је легална могућност за родитеље који желе својој дјеци да омогуће образовање под другачијим околностима од оних које постоје у [[школа|школи]] тј. [[школска установа|школским установама]], било државним или приватним. Мотивације за школовање код куће умјесто школовања у школским установама могу бити различите: од незадовољства са школама у подручју у којем породица са дјецом живи, па до општег незадовољства са образовним системом у данашњим школама било државним или приватним. Ту могу бити и лични разлози родитеља, због којих не желе да дају дјецу у локалну школу.

[[1964-те]]. године, Џон Калдвел Холт ({{јез-енг|John Caldwell Holt}}) издао је књигу под насловом „Како дјеца нису успјела“ ({{јез-енг|How Children Fail}}) у којој критикује традиционалне школе. Он је сматрао да је традиционално школовање дјеце у школским установама неуспјешно, јер се изводи притисак на дјецу. Резултати истраживања америчких стручњака за образовање, Рајмонда и Дороти Мур ({{јез-енг|Raymond and Dorothy Moore}}) на пољу раног образовања дјеце те њиховог тјелесног (физичког)и менталног развоја, показују, да је формално школовање у школским установама прије него што дјеца напуне 8-12 година старости чак штетно.

Мурови сматрају, да је формално обавезно школовање дјеце у школама (школским установама) штетно са академског, социјалног, менталног и чак психолошког видика. Доказали су да су, повећани упис дјеце у тзв. специјалне школе, проблеми понашања и непослушности резултат раног обавезног школовања дјеце у школама. Показали су да су дјеца неписмених мајки из афричких племена социјално и емоционално много напреднија него дјеца Западне цивилизације, гледано са становишта Западног стандарда. Њихова главна порука је та, да је повезаност родитеља са дјететом те дјететов емоционални развој код куће, прекинут са уписом и одласком у школу, и не може бити нити надокнађено нити касније поправљено у школи, тј. школској установи. Мурови сматрају, да је за већину дјеце много боље да су код куће са родитељима, него са најдаровитијим учитељима у школи тј. школској установи. Након тих истраживања, Мурови су се потпуно окрећу ка Образовању код куће, те почињу на велико промовисати и заговарати '''образовање код куће'''. [[1975-те]]. године издају књигу под насловом „Боље касније него раније“ (енг: ''Better Late Than Early''), [[1981]].-ве године